poetikata

Jesenje jutro

Smiješim ti se , mada si magleno
no znam
da iza te sive koprene
proviruje sunce

Kukuca, žuri,
penje stepenicama
ni pozvoniti ne treba
jer zna da je željno iščekivano

Obuzdavam krik dobrodošlice
grlim, zrcalim srećom
primičem ga usnama
s mirisom kave nestrpljivo čekam
da ispije prevrući lipov čaj

I u mah...
magleno jesenje jutro
čarobnim štapićem pretvoreno
paučjom mrežom zapleteno u topli bablji dan