U SVITANJA

  Pozdravi Zagreb,
  ponekad..u moje ime,
  i reci tiho,šapatom,da ne probudiš snove,
  reci,možda,
  možda smo mogli..al vrijeme je bilo krivo
  i bilo ga je premalo.
Pozdravi Zagreb,dok prolaziš ulicama sa kojih su izbrisani
  svi tragovi moji..odavno,kao da me i nije bilo.
  Poželiš li ponekad,bar,kriknuti moje ime,kad te zabole daljine i
  zatvaraš prozore,ne zbog kiše..nikako,već zbog snova.
  Što radiš subotom uvečer?
  Smiješ li se uz neke druge ljude,
  sjetiš li se mene i požališ li bar malo?
  Pozdravi mi Zagreb,
  ponekad,
  da me ne zaboravi,
  da se mogu vratiti kad me zabole daljine...

  ti znaš da ja znam,
  ja znam da ti znaš,
  pa tako igramo tu svoju malu igru!
  RED I NERED LJUBAVI.( zovemo to tako).
  Mali rat na uzglavlju,između naših tijela.
  Ti znaš i smiješiš se,
   ja znam i smiješim se
   pa tako igramo tu svoju malu igru,
   red i nered ljubavi,
   a zatim se volimo,
   a zatim se volimo..onako!

 
ja nisam sama,
to je samo privid u očima drugih.jer ja koja sam tvoja,
nikada neću biti sama,
nikada bez ljubavi i nikad
slobodna.
Sve drugo samo je stvarnost,
zato pokrivam oči i ne čujem je,
jer ja koja sam tvoja,
nikada neću biti sama.
 

 U ružičastom preklapanju
 naših svitanja,
 dozivali smo se sa suprotnih obala
 i gubili u maglama..
 
 Ti nestaješ kad ja se budim
 i dolaziš kad prestaje moja stvarnost,
 ..tako uvijek ispočetka
 u ružičastom preklapanju
     naših svitanja.