Maslinovo ulje prodajem

U' e' a'
reka san van ja,
u' a' e'
reka san van sve,

a šta ima više pričat, kad neman više ništa za reć, e.

Alo je to uni GSS?
Nu ja san čuja da ste vi najboji na svitu kad triba koga nać,spasit? E' unda san dobro čuja e.
Kako to misliš šta meni triba, e?
Nu lipi moj šjor GSS meni triba da me spasite e.
Nu kako mislite u kojoj san nevolji, ma lipi moj čovik u golemoj, prigolemoj nevolji e.
Nu kako mislite znan li ja di san ja sad,
ma lipi moj čovik znan ja di san, evo me tote, e.
A di je to tote,
pa tote san doma, sidin ljudikan stobon na telefun e.
Ma nu čekaj ti lipi moj čovik ma nisan ti ja nika manitovina ja san ozbiljan e.
E'tako je lipi moj šjor GSS, jesan ja u nevolji prigolemoj ma netribas ti mene spašavat e, nego da mi nađete curu e.
Šta kakva je, nu nemoj bit brezobrazan šta tebe briga kava je moja cura e!?
Aa,to nu skužajte šjor nisan vas razumija e, vi to pitatate da van kažen kaka je da mi je morete nać, e.
Ma nu odma ću ja vami kazat e,
tražite vi vaku e,
jednu nako morastu, crnju e,e, nako malo ricastu e,
roba nako jedno četriest godin,
nako visoku metarsedandeset, nako malo bumbastju e, nako jedno kvintal tešku e.
Nu, šta se smiješ e? Jes ti to lipo sve zapisa e?
Jesi e?
E unda traži taku e,
i nemoj se smijat ki budaletina e.
Kako mislite dićete je tražit, nu tražite je svukud e?
Ma šta mene pitaš di se izgubila, da ja znan di se ona izgubila naša bi je ja sam, nebi vas zva upomoć e. Nemere te je tako nać?
Kako mislite nemerete, iskrstati jeste nasli onoga Ćeha na Bijakovi, pa one ingleže na Velebitu, pa unda onu švabicu doli na Pelješcu, e. Našli ste dvi švabice e, eto vidite dvi švabice morete nać a meni jednu divojku nemerete e!?
Ajd lipi moj čovk, lipi moj šjor GSS ajd Bog van da nađite mi kakvu divojku e.
Nu, ja lud, ja vas zaje...en, ma nisan, meni bi tribala divojka e, a ja čita u slobodnoj da vi svakoga morete nać i spasit, pa daj lipi moj nađi mi nju paš mene spasi e.
Ček,ček tiš meni da san ja kreten, idiot i da zame nima divojke,
ajd ti moj lipi GSS lovit rake govnjare, to što si ti nesposoban nać divojku to tvoja stvar, netribaš ti zato mene tote vriđat e.
Tis sposoban ti imaš divojku, ma je kad si tako sposoban ajd ti meni daj tu svoju a ti nađi novu e?
Nedaš jeli?
Najbolja je, puno je voliš e?
A je je biće jo una doli buža od suvoga zlata pa je nebi minja za nijednu drugu e?
Sad ja brezobrazan jeli, a tis škrtonja neg ajd kad je nebi da bil je posudija na koji dan, vratiću ti je ja pošteno e.
Doćeš mi glavu razbit e, ajd dodji tutle tuntlavi evo ti i aresa Mate Smrde,
Zapizdina Dojnja, br.7 e, i povedi i curu i unoga đukelu šta ga šetaš okolokola u crjenom kaputiću pa će mu moj mačak kaputi u kratke gaće okrojit e.
Aj kvraga nu našto ja potroši telefon, nebi ovi naša ni bilu dlaku na crnoj ovci kamali meni divojku e!

Kaže oni prijatelj od komšije čede da me može poznat po mirisu???
Ma kako kad sam ja čisti e!

Mala moja biću tebi dobar,
moram biti da ne buden modar jooj.

Vraga izila i ko te na kun,fu prvi upisa e'

vidi mene pivan ki Điboni, e:-)

Kamen, smrič,
kamen, smrič,
stina, drača,
stina, drača,
digod koja maslina, ebate zec koja vukojebina e!

p.s.DUĆAN NERADI!

Ima jedna mala obična duša,
tu negdi na svitu ona svoje dane broji,
lipa ka ruža,
slatka ka med,
nježna je nježna
ka slavujev pjev.
Života njen put pun je trnja,
a ona,
a ona ka ruža,
ruža je bez trna.
Ljubavi žedna,
divljenja vrjedna,
duša je ta.
Danas je tužna,
dotakao je od života jad,
ružo bez trna nek
snagu i mir ti dragi Bog da.

Za jednu dobru i meni dragu dušu. Hvala!

Bilo je bilo,
lipo tvoje tilo,
slatke su slatke usne tvoje,
rumeni, rumeni vrsci su grudi tvojih,
nježne su nježne bile ruke tvoje,
vruća su vruća bila bedra tvoja.
Bilo je bilo slatko, slatko najslađe ljubiti tebe.

još da se bilo sitit jesan li ja to sanja tamo još u socijalizmu,
il je to bio višestranačko demokratski
erotski san,
al otad mene nesanica muči e.
Al jopet kad gledan ima to i dobri strana jerbo ovako iman lipe velike podočnjake,
pa se unda i ja mogu pohvalit da iman štagod lipo debelo i veliko e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!
Isto je dobro i za podočnjake i naočnjake, za salatu a može se i podmazat vrata ako malo škriplju e.
Samo trenutno dućan jos neradi pa vam nema pomoći glede i u svezi škripe e.

Skupit ćemo noćas prijatelji moji,
i drače i cviće
iz našeg đardina.
Tisuće sinova,
razbacani škoji,
i tisuće kćeri gromača i stina.

Noćas ćemo zemlji ko materi reći nosimo ti grozjem srce u kašeti, iz svake će loze krv rumena teći,
a pisma će sama poći po kaleti.

Rasti zemljo,
pukni stino,
kucaj srce materino, šumi more,
suzo slana, trajnaninanenanana, trajnaninannanana.

Dalmacijo zemljo maslinova grano, Dalmacijo zemljo kamena i smilja, pozlati mi veslo kad ustanem rano,
obala je tvoja od sunčani milja.

Do ramena zemlji narasti će plima,
sinovi i kćeri,
ribari težaci,
a za one drage kojih više nima,
donićemo vjenac
pa u more baci.

Rasti zemljo,
pukni stino,
kucaj srce materino, šumi more,
suzo slana, trajnaninaninanana, trajnaninaninanana.

Mišo Kovač.

Bili ste ljudi,
bili ste dica,
bili ste muževi, braća, bili ste momci,
na ponos svojih mista, čiste duše i velika srca,
bili ste hrabri,
bili ste plemeniti,
bili ste spremni pomoći svakom.
Umrli ste u lipoti rajskoj,
umirali u ognju ka u paklu.
Tisno, Vodice, Šibenik, Dalmacija cila,
Torcida, hrvati od svakud od sivog kamena križe na spomen vama podižu,
za vječnost,
na pomen patnje i žrtve vaše, da nikada vaša teška sudbina nikog ne stiže.
Kolege, braćo vatrogasci sa Kornata, Bog vam da pokoj vječni i rajsko uživanje,
priživilom Frani i obiteljima snagu za života trpljenje i življenje.
A mi ostali,
sitimo se kako boli kad se ono mrvu opečete,
sitimo se i bar ovako u mislima u more il pod križ im cvit stavimo,
i recimo,
ne nikada,
nedaj Bože nikada, nikom takvu sudbinu više.

Pozdrav svim vatrogascima ma gdje bili i čuva vas dragi Bog!

Curu tražim glede mogućeg braka.
Uvjet da je ne interesira sex.
Jerbo neću se sad ja po stare dane sexom naprezat kad nisa ni po plade, e.
A drugo neću da mi oni junac Jozo poštar tri puta isto pismo doma nosi ka susidu Stipi e.
Eto tako!

p.s.DUĆAN ZATVOREN!

Uz ovaj prigodan stih, tražim inteligentnu, senzualnu,
šarmantnu,
romantičnu,
lipooku i liponogu kozu.
Nebitno jel brdsko planinska il sanska, bitno da dobro brsti.

šifra: dodji da zajedno pobrstimo susidov kupus.

p.s.DUĆAN NERADI!

Ma ni još doša neg teko iđen doma,
ovi brod lize ka spuž ali šta sad oće on prije il kasnje u kraj,
a uvik je bilo i biće "fali more, drš'se kraja".
E saćete vi reć vlaj je vlaj, e pa šta, neš ti mora nemožeš ga ni napit se, ali opet lipo je more, puno je lipo, lipo je digod se bućnit unjega, noge potoćat, a puno je lipo i učinit pi,pi u more e, ono staneš nakraj rive ili na kaki kamen pa škropis e.
Ali nisan to tija reć nego me malo zanilo e, a tija san reć oni oglas šta san ga da,
ma nijedna mi se ni javila, ma ni slova nisan dobija, ali to više manje normalno śtaće kojoj jarac,
jaraca ima kolko oš i svagdi e, prije da bi triba kakvi pas, mačak i tako to, e.
Inače oni smještaj ispod smokve je bija skroz dobar osin šta je ima dvi mane.
Smokva je petrovača a te su već prošle pa ni bilo ništa na njoj za ubrat i pojist e,
a druga mana je nema smokva utičnicu za struju pa nemaš di napunit mobitel,
pa san bidan mora po kafićin žicat malo struje i pit jednu kavu po tri ure ali nisan ja bračanin pa da san špara, ja bi popija po dvi kave e, široke san ja ruke e.
Nu i još ovo, otkad da oni oglas nijedna ženska mi profil pogledala nije, ali je zato pet muški to učinilo, a štaće mi muški jadantisan ka i jesan bićedu me samo urekli e.
Ajd vi muški kvragu negledajte više zamenon, neman van ja lipu gujicu a i neću van dat ni gujice ni piše e.
Eto nek se zna e.
Eto lipi moj lip vam pozdrav sa našega lipoga, slanoga, mokroga i modroga mora e!

p.s.DUĆAN NERADI !!!

Ako ima koja iz Veloluška il furešta a da je sad tamo,
možemi se slobodno javit da me udomi na par dana il da popijemo kavu, onako da prođe dan.
Inače neslužim ničemu osim ka i svaki jarac mekećem bezveze a mog joj jedino obrstit travu oko kuće a cviće neću dirat, ipak sam ja jedan pristojan kozlin. Eto! Hvala, e!

p.s.DUĆAN ZATVOREN! Jos vik! Hvala!

Resnik ih skupi ko draga mati na zov Domovine,
i mladost jurnu na put do sunca,
slobodu branit.
Bije se boj za mir,
za san,
ide četvrta,
stupa noć i dan.
Kruševo i Sinj,
Unešić i Ston,
križni put je to,
pobjeda i tron.
Ide četvrta na dušmana,
zove domovina.
Padoše mnogi za mir svet,
poklonimo im se.
Spokoj svim zemlja neka da,
svim junacima.
Jer ostvaren je tisućljetni san
Hrvatska je tu.
Nek zvone zvona pobjede za Domovinu.

Uz ovu himnu četvrte Splitske gardijske brigade
(za koju neznam tko je napisa ni tko je izvodi)
čestitam svima dan pobjede i domovinske zahvalnosti!
Danas je i blagdan Gospe o'sniga pa cu reć i dragoj Gospi hvala što si nan na svoj blagdan mir dala, jesmo se mi borili ali bez Božje i tvoje Gospe pomoći teško da bi vraga iz Knina istirali,
hvala ti što si nas čuvala i snage dala.
Draga Gospe čuvaj nas i dalje i snage daj, molim te.
Posebno čuvaj obitelji naše, naše invalide,
daj utjehu i mir obiteljima poginulih,
a njima rajsko uživanje.
Čuvaj draga Gospe i sadašnje vojnike naše i mir da nikad više Hrvat opet ratovat nemora.
Al ako bude tribat opet će četvrtaši krenit,
krenit će i poskoci treće bojne a i druga domobranska neće ostat doma e!
Dobro jesmo sad malo ostarili, ošepavili, ogabavili ali srce,
srce je uvik za dom spremno,
bilo i biće!!!

Između dvi stine,
u toj škrapi zemje reste jedna maslina mala.
Posadija je moj pradid,
čistija, okopava, gnjojija, na kostima u mišini,
kad je velika suša vodu joj nosija.
Zna je on da ona nikad neće bit vela,
jer škrta je zemja,
i škrapa je mala.
Posli njega moj dida je tu maslinu gojija,
i ona je njemu malo ulja dala,
ali je isto nije pustija, nije zapustija,
biće da mu je bila puno draga.
A onda su došli niki zločesti bradati ljudi,
dida mi obili,
baku ranili,
ćaću mi siročetom učinili,
maslina se zapustila,
u draču zaresla,
ranjene i nejake ruke nisu je čistile,
nisu je kopale,
nisu je gnjojile,
vodu joj nosile,
i čekala je ona jadna i bidna,
trpila draču,
trpila sušu,
trpila buru i zemlju gladnu,
i opet je bidna rodila koliko je mogla da bi sirotinja ulja imala.
Ozdravila baba,
heroj je bila,
golin je rukama draču satukla,
okopala,
zagnjojila,
vode joj donila,
naresta je ćaća,
di mu je ruka takla tu ni resla drača,
i rekla bi njima uvik ta maslina fala,
uvik kad bi svog zlatnog uja dala.
Umrla je baba,
pokojni je ćaća,
Bog i uzme sebi,
a mi ostali,
i opet mi u toj škrapi, kopamo, čistimo, gnjojimo,
na kostima vodu joj nosimo,
drači je nedamo,
jer je volimo.
Ma da je vidite judi moji,
je ona mala,
a u njoj svi su šesti, skladna i lipa i puno smišna,
ma ka najlipša cura je. A stablo joj glatko i grane meke,
kada je od ruke materine izresla,
a opet iz nje se ćut i snaga,
da trpi, da se bori,
da joj ni bura,
ni suša,
ni bura,
ni nevera nika nemože ništa.
A opet iz nje se ćuti ljubav i toplina i blagost,
ka iz matere koja te rodi.
A opet iz nje se ćuti i vjernost i strpljenje i trpljenje ka iz žene,
one najdraže žene,
šta je uzmeš da dicu ti rodi,
da te ljubi i veseli,
da te nevoljna tješi,
da te zanavik voli,
šta joj se i ti daš da
joj budeš dobar i blag, da je čuvas, poštuješ, da joj se uvik viran vratiš,
da joj grubu rič nerečes,
il nedaj Bože grubo učiniš.
Jer ta maslina mala je ka žena u trpljenju tvrda,
u ljubavi nježna.
U ljubavi vrati ona nami zlatnoga ulja svoga da dicu svoju prirani.
I sad kad nemore brat ja nećaka uzmen pa joj ga odveden,
u maloj kantici on joj vode odnese,
neka se uči,
neka zna da ta maslina mala,
u škrtoj škrapi zemje da je ona ljubav pradidova, i didova i baka i ćaćina i stričeva,
da je to škrapa i maslina gena naših,
truda, patnje i veselja naših,
da je ta maslina mala šta nikad neće bit vela,
vridnija od svega,
od zlata, od vila od milijun eura.
Jer ta maslina mala je ljubav,
a ljubav se neda kupit ni za kakva blaga.

p.s.DUĆAN NERADI DO DALjNjEG!!!
Hvala!

Na kamenu se rodila, na kamenu odgojila, na kamenu za draga se udala,
na kamenu tri si sina rodila,
na kamenu, kamen si lomila,
iz kamena za dicu si kruh stvarala,
na kamenu u ljude ih odgojila,
na kamenu živila,
dragom Bogu molila, Gospi svojoj u gornje selo odila,
sviću si joj palila,
na kamenu ženo nisi bila od kamena,
za svakog lipu rič si imala,
iz duše dobrotu si dilila,
na kamenu život te umorija,
snaga te napustila,
na kamen si pala,
na kamenu još samo duša u tebi ostala,
na kamenu majko sinovi tvoj Bogu se mole i bore za zdravlje tvoje,
na kamenu najtoplje, najlipše majko te plave su oči tvoje.

p.s.DUĆAN ZATVOREN!!! Hvala!