Maslinovo ulje prodajem

U gori raste zelen grm,
u gori raste bodljikav trn,
u gori pase kozica mala,
koja je rekla da bi mi dala,
ja doša a ona kaze, Jarče sory to bila je šala, šala.

Kad bi se dilija Nobel za blog ja bi dobija rog,
al sad se dile patike nema više tu romantike,
zato obuvala za nogu masovno žicaju po blogu,
jer ide zima pa nitko ne voli da bose noge ima,
al patike nisu za moje papke,
papcima nikad nije zima zato ja za patike nisam zainteresiran, al rado donacije u baliranom sjenu primam,
jer kažu da zima će biti oštra,
a ove godine sjenaža puno košta,
dobro bi došlo i mekinja bar vriće dvi, naravno da trebam i soli,
jer slano sjeno jesti ja volim,
glede grijanja isto slabo stojim,
zato dobro bi dosla neka kozica slatka, topla, dugodlaka,
da ugrije ovog Jarca junaka.
Eto tako, eto sve po spisku,
šta meni triba da prebrodin nadolazeću nepogodu zimsku e:-)

Bilježim se sa štovanjem nazočnom pučanstvu, i unaprid se zahvaljujem e.
Hvala, e!

I naravno svim Katama sritan imendan.

Štaće Jarcu startasice lake,
kad za Mosor ja triban opanke,
a za štalu čizmu gumenjaču,
da mi papak ne smrdi po gnjoju,
ooo..oo..oj!

Ja san jarac,
nisan junac,
tek mrvu u glavi obični tukac.
Moga bi bit i majmun pravi,
al banane ne restu na južnoj mosorskoj strani.
Zato ja ne volim
junice,
ni tukice,
ni majmunice,
ja volim samo kozice. Kuzice sanske,
kozice brdskoplaninske,
kozice alpsko francuske,
ma kozica ima sorta sto,
kozica ima neznam ih ni broj.
Al neću ja kozica sto, neću ja kozica milion, ja oću samo kozicu jednu,
jednu za ljubav moju i njenu,
za ljubav lipu ka u priči,
da se ispuni san o srići.
Živil bi lipo u momu selu,
ljubav bi vodili mi u sjenu,
još kad bi dobili kozlina dva,
ma di bi toj srići bija kraj?
Sve je to lipo ka u priči,
ma divno čak više na bajku sliči,
meni se čini da je sve to san,
što ga u hladnoj noći sanja jarac sam.
San il java,
java il san,
ljutski se nadat,
pa se srići nada i stari jarac taj. E!

Ma i da je nisan upalija isto bi ona gorila u meni, jer iako ja
nikad nisan bio u njemu,
volin taj grad,
taj napaceni, izmučeni,
ponosni,
herojski Vukovar.
Misli i molitve uz žrtve,
nada i želje za bolje, mirno sutra Vukovara.

Bandira na kućiu, jedna boca viskija, jedan pršut, malo zapivali, malo trumbetali, par tura pića u kafiću ma ni to puno za ovi dan, e.
A ni Hrvatska odavno ovako sritna bila.
A jesmo se bojali,
a jesmo se molili za njih, a meni to tako tužno bilo, činilo mi Bože mi'prosti se kada za pokojnike molimo, al dobro gotaova je i ta muka, i zato dragi Ante, dragi Mladene dobro nam se vratili Domu svom Hrvatskom i u miru i srići sto godina sa svojin napaćenin obiteljima živili!!!

Život svoj
prikazujemo Bogu,
za budućnost hrvatskome rodu.

Za tebe molimo,
za te žrtvujemo,
ljepa naša zemljo Hrvatska.

Kruh i vino
prinosimo Bogu,
za budućnost hrvatskome rodu.

Za tebe molimo,
za tebe žrtvujemo, ljepa naša zemljo Hrvatska.

Molbe svoje
prinosimo Bogu
za budućnost hrvatskome rodu.

Za tebe molimo,
za te žrtvujemo,
ljepa naša zemljo Hrvatska.


Neznan ja ko je napisa ovu pismu,
ali ja je znan pivat
i draga mi je,
i pivan je sad i ovde. Pivan je sa ponosom, pivan je iz dišpeta, inata,
pivan je i iz straha, strah me ovog petka koji dolazi,
Hrvatskog velikog petka, Haškog petka.
Strah me za naše generale,
za Antu i Mladena, strah me za njihove obitelji,
strah me te Haske "pravde".
Pravde koju pišu hrvatske Jude Iškariotske što za trinaest srebrenjaka Isukrsta izdadu,
a kako neće Hrvatsku izdat.
Pravde koju pišu četnički vojnici, obavještajci, Veritasi, Dokumente, Helsinši odbori,
pravde krvnika što žrtvu žrtvom kažnjava.
Strah me te pravde nepravedna suda.

A opet Hrvatska i Hrvati naučeni na nepravdu i muku ka tovar na batine, pritrpiće, priživitće i to, i živit će,
živit će Hrvatska.
Strah me, al opet molim Boga i nadam se da će ih oslobodit, il bar dat neku manju kaznu pa da se vrate doma Mladen i Ante.
Jedino čega me ni stra, nije me stra da narod, ovi mali obični Hrvatski puk da će vas zaboravit, da neće poštivat vaše herojstvo i žrtvu.
Ante i Mladene Bog van da hrabrosti, snage, zdravlja da sve ovo podnesete i slobodu nek vam da.

E da ih oslobode koja bi to bila fešta, uf!

Po gustoj šumi
bez staze puta,
stari jarac umorno luta,
ko prava blesa,
gleda on u vedra nebesa,
jer osao je bez GPSa.
Upomoc ljudi, upomoc blože,
kažite kako da nađem put do svoje mile koze.
Mee, mee..ee..e!

Kozlin,
jarčic,
jarac,
jarčina.

Može li klaun bit tužan?
Može li Apolon bit ružan?
Može li bogataš bit dužan?
Može li siromah bit bogat?
Može li zdrav bit bolestan, a bolestan zdrav?
Može li pijan bit žedan?
Može li pametan bit lud, a lud glup il je samo glup?
Može li ljubav sritna bit?
Može li čovik živit,
a nebiti živ?
Može li jarac ne biti rogat, ili je onda šušasta (bezroga) koza?
Može li, može li,
može li, može li ...???

p.s.jeli se pravilno piše "može li" ili "moželi" ?

Križ, lumin,
pitar cvića,
i dok gori od života našeg svića sitimo se onih šta ih grob pokriva.
Očenas, slava ocu,
usliši Bože molitvu moj,
pokoj vičnji daruj njima,
i rajskoga uživanja,
i za duše Purgatorja
da signu do rajskih dvora.
I za duse u ognju pala da im muka bude manja.
A kad i nas grob pokrije nek se nami neko smiluje,
kitu cvića, jednu sviću za pokoj vičnji našem biću.

Na današnji dan pokoj vičnji daruj Gospodine svim naši mrtvima,
posebno Hrvatskim braniteljima,
i siti se obitelji onih koji se vode kao nestali jer strašna je sudbina njihova kad neznaju di je grob di otic pomolit se Bogu upalit svicu i zapalit svicu.
Njima Bože daj nadu i snagu trpljenja.

Spavaj, spavaj mi i ti,
lipote zlato,
ljubavi nježno,
noćas te grlim blago.

Topline meko,
kušina drago,
lipog li sna,
kad sanjam te slatko.

Spavaj mi, spavaj, spavaj mi mila,
lipote nema
do tvoga tila.

Dobrote nema do duše tvoje,
sanjam, sanjam
te draga,
sanjam nas dvoje.

Sanjam ti osmjeh,
dodir i glas,
samoćom grlim kušin, a sanjam nas.

Snovima ljubavi, ljubim ti dlan,
noć nek traje,
neželim dan.

Nek traje naš
ljubavni san,
nek traje naš
o srići san.

E' čuva vas vaš Jarac e. Ma šipak vas ja čuvan, a i kad san vas čuva da ste znali ko vas čuva nebi spavali e. A'je najlakše je tako lipo hrkat a unda ćete sutra kukat kako nemate para,
tribate se lipo vako ugledat ume,
evo vidite kako ja zarađujen radeć ka pas e'.
Zato san ja noćas lipo zaradija jedno 150kn
a ni to loše e.
I da znate puno je lipo radit po noći i od toga dobijete puno lipe i sexi šarmantne podočnjake e,
onda vas pozaradi ti veliki lipi podočnjaka žene vole,
jerbo njima se sviđa kad muško ima štagod lipa i velika e.
Jedino je mana šta vas onda pulicijoti nevole pa kad vas fermaju u autu,
budu ljubomorni šta ja iman veće od nji pa me uvik natiraju da pušen uni aparatić,
a to mene puno živcira,
jerbo šta oni imaju tute bit ljubomorni kad ja nanje nisan ljubomoran šta oni imaju i podočnjake i pendrek i rivolver e. Unda jopet kad razmislin to puvanje ima i dobri strana, tako čovik čuva i vježba kapacitet pluća e,
i unda triba bi pravo reć i bit zahvalan tom policijotu šta mu puše jerbo ispada da on vodi računa o našemu zdravlju e.
A i mora vodit računa a ko će ako neće on, neće valjda ministar zdrastva, on sad mora spavat,
jerbo bilo grubo ministra vidit sutra na televiziji sa velikin podočnjacin e,
pa bi unda ljudi mislili da nan je zdrastvo u problemu a nije e,
u problemu su samo oni šta tamo rade i oni šta su bolesni i njijove familije,
a ovi koji su fala bogu zdravi ti nemaju problema sa zdrastvom e.
Ja isto neman nikakvi problema, mislin iman problema,
meni problem što san vako puno, puno priko pametan,
a da san kojin slučajen lud nebi ima nikaki problema e.
A unda jopet šta bi se čovik sekira sa otizin problemin,
triba razmisjat pozitivno pa će sve bit bolje, je tako? E!
Evo ja sad razmisljan kako ću lipo posli posla poć na kavu,
lipo ćemi ona mala šta tamo radi skuvat kavu, lipo se nasmijat, a lipa puno lipa ta mala,
ma ka bonbon ka gospe ocukra,
ma di je god pogledaša doli, gori, sprida, zada, mala lipa, šesna um' e!
A je znam ja da ona ima dvaest godina i da mi more bit ćer, znan ja sad će bit stari jarče, kurbarino, perverznjače pusti malu na miru.
Ajd tamo mučite nisan ja taki, pustiću ja curu namiru,
znan ja da san ostarija zanju i odma mi dođe plakat kad se toga siti e,
al jopet kažen ja vami triba razmišljat pozitivno e,
zato ja mislin vako e. Kako ono kažu,
kakva mater takva ćer unda ja mislin kad ćer ovako lipa siguro ni ni mater za bacit e,
a more bit i da je mater slobodna e,
il ako ni mater more bit da ima tetu a?
E'a šta, šta tetan fali e?
Ma nu moga bi je i pitat to jutros, a?
Šta vi mislite, pitat il nepita, a?

Sladak je prošek, sladak je med,
slatko, slatko,
najslađe su usne drage moje.

Cmmok!

Ovo je moja zemja,
škrta i suva,
a lipa,
lipa do neba.

More je krasi,
sunce je grije,
divota njena svakog opije.

Ovo su moji ljudi,
bučni i gordi,
Bogu se mole,
a sipju beštimje.

Tvrdi ljudi, tvrdi ka stina,
mekana srca,
pisme lipe ka duši lika.

I to san ja,
šempjav i prgav,
mekan ka bumbak,
a opet rogat.

I to si ti Dalmacijo,
i to san ja,
i to smo mi tvoja dica,
dica zemje,
zemje Božanskog lica.

beštimje=psovke
šempjav=ludast, blesav
bumbak=pamuk