:)

Rođenjem počinjemo umirati. Lakšom ili žešćom brzinom.Svakom rođenom zna se datum, sat i minuta rođenja, a kad umre, zabilježe mu i taj datum, sat i minutu, jer, najčešće je poznata, utvrđena i zabilježena. Rjeđe se taj podatak ne može utvrditi Jedno jutro, buljeći u ogledalo, nisam na njegovoj površini prepoznala odraz . Sve je bilo poznato, a opet neprepoznatljivo kao moj odraz, ali ga nisam nisam prepoznavala kao svoj. Bile su tu oči koje bi trebale biti odraz mojih očiju, jer ja sam stajala ispred ogledala, ali pogled tih očiju bio je iz tuđe glave. Ne, to nije bio moj odraz u zrcalu. Zombi. Umrla sam većim dijelom, ali ne znam točno kad. ni doturi ne znaju točan datum, sat i minutu. Znali su samo očitati tu djelomičnu smrt.ono što je još živo se odražava u ogledalu i vjerojatno zato taj odraz ne poznam kao svoj. Tak. Nikad s neće znati vrijeme moje smrti, Živjeti u zombi habitusu nije bogzna kaj, a opet nemreš ubit onaj preživjeli dio , jer je preživio onaj koji je bio odgovoran za život u ukupnosti, cjelini, mene, ili kakogod.

Živjeli !

Uredi zapis

30.09.2017. u 17:51   |   Komentari: 7   |   Dodaj komentar

evo još malo grljenih ramena beauty and the beast

fakat mi je jučer bio dobar dan iako nije bil pun mjesec






Link

Uredi zapis

18.02.2017. u 10:22   |   Editirano: 18.02.2017. u 10:26   |   Komentari: 22   |   Dodaj komentar

zgnječila sam zagrljajemdanas nekoliko muških ramena

nisu baš bili oduševljeni (jbga, još uvijek sam gripozna), al nisu se ni pretjerano bunili :)

prvo sam jutros gnječila sinka..položil je zajeban ispit, pa sam iskoristila priliku, jer se inače ne da gnjesti..

Nešto kasnije sam pričepila automehaničara u situaciji u kojoj se nije mogel izmaknut :))) Nije se bunil..čak je pobral pljesak ostatka ekipe :))

Onda sam zmaltrala kolege na poslu.. i našeg sistemca kad sam razduživala opremu.. I tak..zovite me Boa (konstriktor) :)))

nema pusa..samo Boa hag

Uredi zapis

17.02.2017. u 16:41   |   Editirano: 17.02.2017. u 17:12   |   Komentari: 29   |   Dodaj komentar

sve "moje" bivše ljubavi su se poženile :)

Zgodno mi je kaj su me o tom za njih važnom događaju obavijestili (odblokirali mesinđere whapove, mail..valjda da mi omoguće čestitanje :) , a neki su me i na svadbu zvali :))

neki su postali i tateki, a neki su se i rastali (i o tom su me izvijestili :))..
baš ih volim..sve do jednog :))

valjda su mislili da mi je ta info bitna :) Hvala im kaj misle o tome kaj je meni bitno :)). Nije li to dokaz da i oni mene vole..na svoj način ?
:D

Uredi zapis

16.02.2017. u 9:32   |   Komentari: 8   |   Dodaj komentar

Mogu li se uopće ikad više zaljubiti?

Fakat više nemam priča. Romantičnih. Nit nekih koje bi bile adekvatne ovom jebačkom sajtu i obilježavanju „dana zaljubljenih“. Crne čipkaste tange valentinovski crvenih rubova i s crvenim vražićkom, nisam pofotkala Nemrem ih nać (možda ih još do kraja dana nađem, pa puknem i fotku).. A, nekak bi današnji dan mogel biti oficijelni praznični dan ovog sajta. Ak ništ drugo, mogli bi nazdraviti lijepim sjećanjima.
Prije sedam godina, na nagovor kancelcimera, ulogala sam se na ovaj sajt u bijegu od osjećaja odbačenosti zbog, po meni, ne odrađene do konca veze, u namjeri pronaći si lika s kojim bih se družila, jebala, svađala, ludovala, uglavnom, htjela sam se, bar još jednom zaljubiti ko tetrijebica.
Zatreskala sam se čak dva put, onak šiparički. Ovaj je sajt, znači, ispunio moja očekivanja :)
Na pvt-u je bilo svakakvih pričica, al ništ romantično ! Ništ kaj bi mogla uglazbiti u čast današnjeg dana.

Obzirom da je Valentinovo, i da bi fakat bilo prejadno ne sudjelovati u obilježavanju tog dana kojim je obojen ovaj sajt kroz cijelu godinu svih sedam godina ( hahaha), nemam kaj drugo romantično napisati, nego onu jednu priču reprizirati :)
(da ne bi ispalo da frkčem na valentinovo, jer negiram svoj status neuparene i nezaljubljene :P Prestara sam ja za te igre sa srčekima, šalicama i plišancima:P
Dakle, repriza priče iz vremena kad je nekakav dan zaljubljenosti imao svoj smisao.
„Tog ljeta, moj je tadašnji dečko diplomirao i odselio nekih 300 injak km istočno od Zegea. Nisam baš bila koncentrirana na knjigu doma, pa sam trebala društvo za učenje. Patološka anatomija i patohistologja bile su uvjet za upis na četvrtu godinu. Učila sam u Sveučilišnoj. Dnevno sam mogla naučiti 30-ak stranica materije. Obično sam mogla koncentrirano učiti i pamtiti onoliko koliko traje školski sat. Napravila bih čik pauzu na klupici ispred. Već drugog dana, kad sam se vratila s prve čik pauze, dočekala me je poruka (kao na fotografiji). I tako svakog dana. Ista poruka, istog pošiljatelja, samo se broj mijenjao sukladno broju stranica koje sam još morala naučiti. Na prvu poruku nisam reagirala. Zapravo me je prestrašila. Prati li me tko?
Međutim, sljedećeg me dana opet nakon čik pauze dočekala poruka. Odgovorila sam na poruku i ostavila na stolu, malo podalje od knjige, očekujući da će se autor tiho došetati po nju. Tih četerdeset i pet minuta od koncentracije nije bilo ni K. Nitko nije prišao. ali sam zato po povratku s pauze našla dopisan odgovor. I tako sam se dopisivala s nepoznatim Jehadom puna dva tjedna. uvijek istim riječima. Ne sjećam se više, da li je onog dana kad sam došla učiti posljednjih 30 stranica, pisalo na stolu olovkom ili na papiru (u knjizi nije, pregledala sam sve) Jehad + Anerak, ali pisalo je.“ Anerak,(31.08.2015.): Iskricaweblog

cmok

Uredi zapis

14.02.2017. u 13:30   |   Komentari: 13   |   Dodaj komentar

Ako nije daleko kidnula..posalji joj cvijece i reci da si se samo šalio. Autor: bozicnica 06.02.2017.

:D))..po meni, komentar mjeseca ..ma kaj mjeseca !?!..valjda zadnjih par godina ovog webloga :D

:*

Uredi zapis

06.02.2017. u 19:40   |   Komentari: 122   |   Dodaj komentar

dok popišeš sve kosti, taman prođe

..hm..došla sam do trtičnih kralježaka..

još malo, valjda

Uredi zapis

05.02.2017. u 17:41   |   Komentari: 39   |   Dodaj komentar

dakle,imam gripu

malko je drugačija nego ona koju sam pregrmila prije petnaestak godina. Vjerojatno drugi soj.

da sam jučer bila u stanju pisati, opisala bi vam sve simpome, natenane, ono, da vas ne iznenadi i da znate da nije prehlada, neka virozica, nego gripa.

Zakurila sam na poslu, 39,8 ! Jedva dovezla do doma, stropoštala se u krevet. Boli me svaki ožiljak, svaka kost, a koljena su hladna ko led. Svako malo prolaze hladni srsi kroz tijelo i imaš osjećaj da ćeš se upišati, a nisi u stanju otplazit do zahoda. Naježenu kožu sve iritira, odjeća, pokrivač, pa je neugoda poduplana. Maksilarni sinusi koji su me još prekjučer boljeli, al sam okrivljavala južinu, jednostavno, bole. Iz frontalnih se cijedi serozno, lagano..nemaš kaj izbacit u maramicu. danas je tempra stabilna, 38, malaksalost je nestala, a hladni srsi su rjeđi. Ustala sam iz kreveta i bez jebemti nadoknadila nikotin pušeći tri cigarete jednu za drugom.

Ni moja dva termofora (Aba i Boa) nisu me mogla ugrijati iako su me odmah počele behandlati :)

Uredi zapis

04.02.2017. u 11:03   |   Komentari: 11   |   Dodaj komentar

priča

Najteže mi je započeti priču.
Uglavnom, Krešica je, iako muškarac u kasnim pedesetim, izgledom podsjećao na dječaka. Okrugle ćelave glave, uvijek pažljivo izbrijan, blagih svijetloplavih očiju, sitnog nosa i punih usana. Svaka njegova izgovorena rečenica bila je poput ukusnog, toplog jela, umjerenih i usklađenih začina. Hranila je ugodom i toplinom. Volio je klasičnu glazbu. Drag. Uvijek spreman na razgovor o bilo čemu i uvijek, ne samo za mene, tu.
Nemam pojma kak i kad je sve to započelo. Sjećam se samo da smo se odjednom počeli sačekivati na tramvajskoj stanici pri odlasku na posao i zajedno putovati. Na poslu bi, pod pauzom, sve češće odlazili za stol malo udaljen od kolega, da ne moramo sudjelovati. Kad bi pričao samnom, gledao me je u oči. Nije to bilo uobičajeno gledanje sugovornika. Ovo je gledanje pratilo značenje izgovorenog istovremeno ispitujući učinak izrečenog.
Mislim da sam se zaljubila u Krešicu. Onak aseksualno kak se zaljubljujem u lijepe ljude. Često sam, radi te ugode njegovog društva i zanimljivih priča, znala i izvan pauze doć do njegova ureda i na par minuta uživati u tome nečemu.
Tog dana nisam mogla dočekati pauzu. Došla sam do njega u ured, sjela na stolac za stranke, postavljen tik do vrata i dovezla se do njegovog stola. Okrenuo je stolac i zagledao mi se u oči. Pojma nemam zakaj sam ga pitala „i kaj bumo sad?“. Bezveze. Nisam imala kaj drugo reć.
Uglavnom i ukratko, ubrzo sam za nešto vremena provedenih u prostoru omeđenom otvorenim krilima ormara za arhiviranje predmata, bez ijednog dodira, samo svjesnošću njegove blizine, temperature tijela, punoće i željnosti njegovih usana, pogleda, nježne žudnje istovjetne njegovoj, svršila . Mislim, ma drek, znam da je svršio kad i ja.
Nakon toga se više nismo družili. Izbjegavali smo se.
A čovjek bi rekao, samo smo se gledali.

Uredi zapis

02.02.2017. u 13:55   |   Komentari: 9   |   Dodaj komentar

đizzz

koje ste vi manipulatorne beštije !

Hahaha..

al da je dosadno, dosadno je :)

naporno, čak.

croranga, začuđena pitačica, odjednom nestala s vlastitog začetanog bloga :))

moooožda pomalo i slaboumno..ili maloumno? ne da mi se guglat koja je razlika, guglajte sami

sad idem poslušat onaj eteov link

cmok !

Uredi zapis

31.01.2017. u 18:50   |   Komentari: 210   |   Dodaj komentar

Čuvajte se srna ! (manipulacija i izuvanje iz cipela)



Zvoni mob. Mama. Razmišljam jel da se javim ili ne, jer razgovarale smo prije sat vremena.Trebala je savjet kak speći odojka u pećnici (najava manipulacije ili cendranja). Ipak se javim. Možda je IPAK nekaj drugo. Razgovor teče, otprilike, ovako:
Ona (glumljeno plačnim glasom): Milica, meni je zima..smrzla se budem..nema struje..ni odojak se nije spekel do kraja..i gladna sam..nema struje..ja ja ja ..ne znam (glas sve više cendrav)..proklinjem dank ad sam tvom bratu posudila novce (cifra cijene mansarde u Zagrebu devedesetih).
JA (u milisekndi mi iz sjećanja iskrsne razgovor pri podjeli nasljeđa nakon očeve smrti I najskuliranije odgovaram): Mama, spakiraj se I dođi sinu u Zagreb. Nek ti oslobodi “tvoju “ sobu I budi kroz zimu tu.
ONA: S onom njegovom Olivom?! (šogoricu posprdno zove Olivom..taj joj je lik iz crtića uvijek išao na živce) Ni u ludilu ! Makar krepala ovdje od gladi I hladnoće !
JA (svjesna da očekuje da je pozovem k sebi na zimovanje): Ok. Jel imaš plina? Stavi lonac s vodom na plamenik, poklopi I lonac će zagrijati kuhinju. I tog odojka izvadi iz pećnice, preseli u tavu s poklopcem I dopeci na plinu. I to će povisit temperaturu. A I spekel se bu do kraja, pa ne buš gladna.
ONA: E neću ! Nikakve lonce ! Hoću svoj stan !(a zna da ga nema, jer novac je posudila sinu, nikad joj nije vraćen, nit joj je ikad kupljen stan, ali manipulira očekujući moje sažaljenje I opravdanje za njenu ludost I glupost , očekuje poziv na zimovanje igrajući na kartu kompeticije za njenu ljubav s bratom)
JA: A kaj da ti ja sad velim? Žao mi je, nemrem ti pomoći (lažem..zapravo mi nije žao..svejedno mi je..njen izbor je ne odlazak sinu I njen izbor je ne grijanja na lonac..jbga)
ONA (ljuto): Aj bok! (poklopi)

Izula me iz cipela.
Ne, nemam grižnju savjesti. Nije mi žao. Čak me ne jebe ni to kaj bu sad isponazivala bližu I daljnju rodbinu I frendice I jednako cvilila, pa će me sljedeća dva dana svaki od dušebrižnika pozivati na red “molbom” da joj pomognem. Pasmater, a nitko ne bude buraza nazval !
Zaboravilo se da sam pri podjeli nasljeđa iza očeve smrti ja dobila trećinu umanjenu za cijenu koliku je kupac stana u Mlinovima spustio traženu. Zaboravlja se da sam financirala upis u gruntovnicu, etažiranje I odvjetnika. Zaboravlja se da sam popušila kaparu u Botincu kojom sam za nju (na njen pristanak, a kasnije se predomislila, jer je burazu posudila dvije trećine novca) kaparila mansardu u zgradi za samce.
Zaboravlja se da sam joj predložila da s ostatkom love (nakon posudbe burazu) digne potkrovni stan iznad mene I da je odbila, jer bi onda morala čuvat moju djecu I taj stan bi onda ostal meni, a I da samnom ni u ludilu ne bi živjela. Radije se odselila na Pag. Zaboravlja se da je taj novac, s kojim je mogla napravit potkrovni stančić, razjebala ludujući s frendicom po Jadranu. Zaboravlja se da I dan danas otplaćuje kredite koje je digla burazu u posljednjih 15 godina. Zaboravlja se (iako se sve zna), jer je manipulatorica par exellence.
Al, ja ne zaboravljam.
Vegs, zato me izuje iz cipela.

Uredi zapis

29.01.2017. u 13:05   |   Editirano: 29.01.2017. u 13:16   |   Komentari: 97   |   Dodaj komentar

c/p by sis

došlo mi tak..:P


Popodnevna siesta. Sjedimo jedna nasuprot druge za kuhinjskim stolom i srčemo kavu. Nervozno frče duhan i slaže u metalnu tabakericu.
Kae, slažeš zalihu? Kaj ideš van danas?
Ne. Imam sudar na iskri. Reče, ne baš zadovoljno, što je i razumljivo.
Hm. To je neki novi mladac?
Ovaj put nije mladac. Stari prdonja. 58 let. Kolega. I slika k tome.
Opaaaa!! Viš kak ste se fino našli.
Nije dizala pogled samo je nervoza oblizivanja cigaret papira smotanog duhana pokazivala ono stanje kad sis smišlja nepodopštinu tipa međusobnog upoznavanja dvojice udvarača istodobno.
Ajd, konačno si se opametila i tipkaš sa zrelim ljudima. Koji će ti kurac oni balavci. Za ovim ziher nebuš morala po Vinogradskoj trčati i pitati „kaj ti je i zakaj ti je“
Fakat..nije mi nikad bilo jasno kaj ti se sviđa u tipkaranju s nezrelim tridesetikusurgodišnjacima. Ipak je to muškarac koji ti po zrelosti više odgovara. Dobro, možda je ovaj malo prezreli za te, al opet, mislim da ti je to bolje. Možda se nekaj i razvije iz toga.

Znaš kaj? Ti si uvijek najpametnija! Sve najbolje znaš. Čak i kaj je za mene dobro, jel tak? E, draga moja, pojma nemaš. Od svih s kojima sam se tipkala ovaj je najniži od najnižih žmuklera. Dno dna.

Ma da.
Fakat mi ideš na živce. Ponašaš se ko pubertača, a pol stoljeća ti vriti. Daj se saberi. Kaj ti sad ne štima? Gukni. I zakaj se onda tipkaš s njim, ak je tak kak veliš?

Nervozno je zapalila cigaretu.
Čuj, poslušala sam te. I odlučila, kak ti veliš, sabrati se. I tipkala sam s ozbiljnom gospodom. Maksimalno ozbiljno. Kad mi se javil začudila sam se originalnom uletu. Čak sam u jednom trenu pomislila da si u pravu.Dok nije počel prodavat muda pod bubrege s puno patosa. Samo kaj mu se suze nisu sljevale po monitoru.
Znaš mene, ne gledam odmah profil, nego nakon par poruka, ako su zanimljive. Tip je oženjen. Ej, 58 let, oženjen i hvata čuče po iskrici, onak, zverzirano. Spika kak voli žene s kratkom kosom, sranja o mojoj osobnosti koja se iščitava, veli on meni : vidiš,dao sam si truda da te "proštundiram"i zašto mislim da si imala i kraću kosu,ili si to barem htjela!
ima oko toga cijela analitika,psihološka,ali samo hrabre i samouvjerenažľene,one koje su donijele odluke,promijenile situacije u životu koje su ih mučile,imaju hrabrosti pokazati lice.
I sad ti meni reci da ni seronja?
A onda mi je malo objašnjaval svoj bračni status..ljubavnicu mi nije spomenul..
Pa mi je malo solil da zapravo ima gadnu osobinu da jako brinem da nekoga ne povredi i unesreći,a i
uvidio je da je njegova žena bila,a i sada je,izuzetno dobra mater njihovoj djeci,izuzetno dobra baka unuku,i da je cijelo vrijeme brine za njih sve skupa. uključujući i snahe.

Kaj nije slatki? Predobar. Pun razumijevanja. I eto priznaje da je njegova žena oke, a da je on šuft, jer da nekaj valja bil bi s tom ženom, kaj ne?
Koji seronja. Ne znam samo kak muški zmisle ovakvu farbariju. Valjda kod lakovjernijih pali.
Najrađe bi mu jajca zvezala u mornarski čvor. Zato idem tipkat. Zamisli gada usranog! Istodobno tipka i prodaje maglu meni i frendači. Samnom na iskri, a s njom na gmajlu. I moram priznati, prilično se dobro snašel.

Hahahahaha..deda je fakat dobar. A kak si znala?


Samo me zajebavaj. Uopće nije smiješno. To si ti tvoji zreli muškarci.
Ak je to zrelo, ne znam kaj je nezrelo.
Ma..kad sam mu pogledala profil sjetila sam se da mi je prije nekog vremena frendica pričala o tipu, super divnom krasnom, al je šit..oženit. Po spiki i profilu, ovaj mu je jako nalik. Pitala sam ju. Bila je onlajn. Je to je taj. I onda mu se javila i ona. I tip je bez jebe tipkal s nama dvjema. Istu čeznutljivu spiku. Hahahaha, c/p valjda. Zove me svaki dan. Možda i nju. Po par puta. S posla, ofkors. Dosadno mu na poslu pa bi pripovedal. Gad usrani.

Pukla sam od smijeha..stari maher..ima ženu, i snubi dve ljubavnice. Pohotljivac..hahahaha

I sad se još spremaš tipkati s njim?


Podigla je glavu, pogledala i izvalila svoju poznatu.

Zanima me dokle će.
27.01.2012. u 23:09 Komentari: 14
autor:Doricken

Uredi zapis

27.01.2017. u 16:27   |   Komentari: 32   |   Dodaj komentar

prošla je i današnja tortura

nadam se da je posljednja te vrste

Uredi zapis

25.01.2017. u 16:23   |   Komentari: 9   |   Dodaj komentar