NOSTALGIJA...

Ubija nocni program radio sunca.I ova noc je tako bela i svetla,moj svetionik za svaki prosli i buduci mracan dan.Ne volim dan...u njemu te nikada nece biti i zato cu svakoj noci juriti u zagrljaj...
Na pustoj obali sam sam,a tako zelim zivot da zivim...a on,on je tamo...Ti na drugoj obali gordo stojis u zagrljaju zvezda...eh,kako bi mi tvoja ruka pomogla da preplivam reku...cekanje na nju slatko ubija kao i ovaj vinjak koga vise nema...I bolje je tako...Oci me mole da im himnu napisem...

A ti?...Kako si ti?...Da li se smejes ili tugujes?Da li si srecna?Da li se secas kako sam te zvao?
Evo,crtam te...Jesi i nisi ti...Nedostaje ti dusa...Zatvaram oci,osecam ruke,te ruke u kosi,te oci...Nikada,nikada nemoj plakati...
samo tajac,tisina i muk...Prazne boce,svetla sto se gase i dve-tri kapi na stolu...Da li ce tom bolu ipak doci kraj?...

Odavno je sve proslo,samo ti ne prolazis...Tesko je lutati desno od srca-levo od pameti...Ti,ti budi srecna...Ti,vatrena tugo moje mladosti...

Na kraju te molim samo jedno...Nemoj spaliti ovaj monolog...Mozda ces ga jednoga dana ponovo procitati...Znaj,ja cu i tada isto misliti...
Nikada mi neces ugasiti vatru,jer ja cu se i na ugarcima grejati...
Ne,ja nisam pijani vetar proslosti...
Moje ime je...

CEKANJE...