Nestajanje

Sve se pretvori u prah...sve što dotaknem...djela koja činim u afektu i nepromišljeno...kao magla prekrijem sve u potpunosti ...nema kisika, nema topline sve je prebrzo...doti čem samo površinu....ali dubini težim, kao da postižem upravo suprotno od onoga čemu težim, a to je dubina....koja je tako nedostižna...nedokučiva i izmiče kao živa...smiješi mi se u lice najciničnijim smijehom...a ja sam prazna i raspadam se kao i sve oko mene...isparavam....polako nestajem...zbog toga što sam bila preslaba...previše težila idealu...koji je bio nedostižan....prenestvaran, koji se na kraju izobličio u nesavršenstvo koje je isisalo poput parazita svu moju maštu....svo djevojačko sanjarenje...to nije bio ideal nego maska...bio je lažan...uništio me...

Ovaj tekst ostavi me naprosto bez daha...Silina intenziteta osjećaja je na vrhuncu...Bol jednostavno prodire... ;(