O jednoj mladosti

U zemlji apsurda zakon je ka` buda, pa se po njemu kroji sve po zakonu samo izbroji i začepi pravu rupu to je lako, kod nas bit snalažljiv je zajebat zakon, zajebat sve nas, ma nema problema, zakon je pun rupa poput goblena, pa vezi sliku za sebe rođake i priku, baci kost pasima što nose palice, sitne ribe pune marice, dok pametne glavice biže priko granice, a pretplaćene guzice nas vode žedne priko vode dok ispravljaju netočne navode… A na ulice su izašle curice, naše mlade snaše, ulov na nogometaše ali im paše i druga mogućnost sve dok je sigurnost, izvjesna budućnost, nabrekle lisnice al` nisu baš bistrice, pa bi tile bit misice i na modne pistice, to su nova iskustva koja otvaraju vrata, auta od faca velikog formata, ako nisu kriminalci onda su tatini sinovi, u glavama im plinovi, invalidi sve šta vridi daj ne rodite, smisao života i ko ima bolji auto i mobitel….. Svi hrvatine, a svaki skače ka klokan čim čuje cecu i il neki hit turbo folka, tu nema sriće sveje gluma, ljubav odnosi bujica tekućih računa svedo crnog mora, još crnje i gore u mrtvo more, tu nema života samo svota, nema snova, samo lova otrovnija od otrova, šporka od šporkih poslova…..A ekipa u kvartu pije pive, bez perspektive, izvukli su krive karte krivo vrime, krivo misto, obećanja blago sranja, al nema više vizionara, legionara, revolucionara, bolest gora od sarsa u ime svoga boga marsa, sve ih je tribalo u ludare, umobolnice prije nego sjebaše bolnice i tvornice… A ja bi samo tija radit, pošteno zaradit, imat nešto u banci da me ne hrane starci, život je bijedan al se ne dam, nisam gladan i žedan, krpim se iz tjedna u tjedan, i teško je nama što bi tili bit ljudi, parimo nenormalni, ludi, al smo oni što se bore kad je najgore, još smo faune, flore imamo ljubav i more…. To nam ne mogu otet, kod nas drugi vitar puše, ne mogu se popet do nas sitne duše šta guše gustom maglom, lošeg emotivnog naboja na plemenskom su stupnju razvoja ili oni što dobro podmazanih analnih otvora, voze linijom najmanjeg otpora, inema digniteta, nema poštenja, oče naši i zdravomarije su cijena oproštenja…. I nema općeg dobra, samo vlastita torba i dupe kriminacija svi šute, papci, suci, fratri, policajci jesu rođaci u istoj stranci, ista banda,a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama, a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama, lipa naša silovana…. Heroji, ne trebaju nam puške ni pištolji, samočisto srce i ničeg se ne boj…..
 
TBF

jebena je ta stvar od tbf-a! što je najbolje, realno oslikava stanje u hrvatskoj!

Šta je najbolje ili najgore.. Na kraju je isto.. :))

samo da ti pohvalim bivse blogove i uratke