nisam piranha...ali ponekad grizem

Dotakni mi usne, probudi mi tijelo
još je vatre ostalo...
dotakni mi dušu,
srce je vrelo
za tebe je gorjelo.
I samo ne daj nikada
da nam ljubav bude navika,
i samo ne daj,ne daj nikada,
da nam ljubav bude navika...
Slušam, čujem, gledam i vidim,
otvaraš se kao cvijet,
tvoje mi oči kažu što želim,
u njima leži sav moj svijet.
Probudi me strah,
ne bih da te izgubim,
samo ne znam kakve veze,
imaju godine sa tim,
idem dalje ja sa tobom zajedno,
dok je tebe ništa drugo nije potrebno...

jel to čevapčičko?

hehehe je... :)

a ti si danas pravo..ono.... ;)

pravo što?

pa znaš....mazna ;)

hehehe pa jesam,rekla sam ti...e da,kaj te bude i ona moja imenjakinja s blogom malo niže dolje brisala ručnikom?

ima me...a dvije će bolje da obrišu nego jedna. :)) i brže...a to je po ovom vremenu jaaako bitno :))

heheh da...ali ja sam jako posesivna,...ne dam ja svog muškarca drugoj tako lako :D:D

pa ne moraš da joj ga daš, zauvijek...malo ga posudiš, bolje reći, podijeliš :))

hehehe ja ne dijelim...ili dam ili ne dam :D

riba :))))

hehehe jadan on,sad bude malo razočaran :D

joj, pa koliko Vas ima? :)))

DVIJE velvet...:)))

joj, neostvarena želja...hahaha

hehehe da,svi dečki na to pate...

ne svi...hhaha