nisam piranha...ali ponekad grizem

tvoja je slika neka moja mala moja ikona...i čim se dignem ja joj namignem, i uvijek tako počne dan... dobro guram kroz život tmuran, i mada živim dosta sretno, ja nemam nikoga konkretnog, da mašta i priča mi svašta svu noć....

Volim kad je nebo vedro, a mjesec pun. Ta čarobna srebrna lopta kao da mi namiguje s nebeskog svoda, stvarno imam osjećaj (kad se dovoljno dugo zagledam u njega), da mi šeretski, uz osmjeh namiguje. I volim nebo punog mjeseca, onaj posrebreni mrak koji istovremeno i nije i je noć. I ponekad ne mogu spavati u noćima punog mjeseca, provodim vrijeme gledajući srebrne trake koje trepere po zidovima moje sobe, ulazeći kroz pukotine na škurama da me pozdrave. I onda mi nije žao što ne mogu zaspati.

:)))))))) nice

;)))) migam :)))

hehehe ja si čak i pjevam na glas danas...i fućkam :)))))

da, ilona :)) prekrasna skoro zaboravljena stvar :)))

je...to mi je onak baš stvar za razvedrit dan :)))))))

jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim ... :))

:)))) e da...

... ona je andjeo bila, s greskom bez krila, moj san, moja ilona :)))