nisam piranha...ali ponekad grizem

Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja, otkud sad te suze, moja mila... Rekla si da se za to čak bršljan ne hvata, zalud izgužvana svila...
To je tako, ne pravi od tuge nauku, mani svetlo na sledećem bregu, okopniće moj otisak na tvom jastuku, kao jezuška u snegu...
Razbiću gitaru, crn je mrak ispunjava, odavno se svoje pesme bojim, pomera u meni neke gene Dunava pa ja tečem i kad stojim...
Ali opet da l' bi ikad bila moja ti, da sam vojnik u armiji ljudi, rekla si da baš ne umem novce brojati, i da je ništa sve što nudim...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac, brošić što se teško pribada, da me može oduvati najblaži Nemirac, da ću u po reći stati, da se neću osvrtati nikada...
Redaš po vitrini fini porculanski svet, al' ja sam figurica bez žiga, pazi to je bajka sto ti pada na pamet, fali ti baš ovaj cigan...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja, sve su slične u leto zeleno, naposletku ti si dobro znala ko sam ja, čemu suze lepa ženo...
Draga moja, ti si navek znala da sam pajac, moj je šešir šatra pomična,... usne, tice-rugalice a u oku tajac, da sam kaput sa dva lica, da sam Gospo'n propalica obična...

Naposletku.... ti si navek znala da sam svirac :))))

hehehe ovo je samo za nas :)))

baš je.... mogu ti reći :))))

:)))) baš sam se te stvari sjetila ujutro,pa sam ju morala stavit tu :)))

preko vikenda sam slušala dnevnik starog momka... pa mi samo višnje u glavi :)))

hehehe i ja sam to slušala u petak popodne