nisam piranha...ali ponekad grizem

otkada nisi tu...željo moja...mene nema niti pola....otkada nisi tu u mom je srcu led,u mom je oku mrak, dignem glavu i smijem se tek iz navike....

Znam te trenutke kad te nekaj bubne i onda je baš ovak kak si napisala. Joj bila sam u tom mraku godinama - ne daj Bogek više tog mraka pa makar morala kuhat ručkove i večere svaki dan do kraja života. :))))

patkić,nije ti tak loše....da ti bar tak bude stalno,puno ljubavi i iskrica....

je mene isto šupi pa me držiiiiiiii, al onda se netko pojavi pa mi usreći dan

Znaš, sreća ti je promjenljiva - neki dan sam bila tak otrovna da bi se zmija otrovala od mene da me ugrizla, a danas sam tak okej da bih skidala zvjezdice sa neba (da ih vidim) :))) malo mi je oblačno :))) a da! kaj sam štela reć: divno je biti nekome nešto - divno je biti mom GOSPONU sve... itd. :))))

ja? (zapitala je umišljeno)

patkica,ma to je normalno...bitno je da se na mrtvo ime ne posvađate...

ah srećo pa ko drugi :)))

Ribek, nedaj Bogek! :))))))))))))))))

Al zato malo posoliš mozak pa promisliš pa skužiš zakaj imaš zube u ustima (izbrojiš do 10 i držiš jezik za zubima) i već ono kaj si htjela reći impulzivno, prođe i shvatiš da u životu postoje i trenuci tolerancije i kompromisa, kaj neee? :))))

patkica,ne bude,ne brini...

bolje si kavu skuhaj...

gazdek,ne pijem,al budem tebi ak hoćeš

ja uvijek hoću...

i uvijek mogu...

a stvarno je tak? nije valjda...