Uvid u um jedne rijetke biljke!

I tako, dignem se ja jutros naspavana ka po planu. Sve krene super! Laganini dorucak, minut-dva cut dragoga da vidin sta ima s njim jutros i onda na posal. Krece mala ucit. I uvatin se ja toga. I citan, i citan, i citan...sve ide onako ok, a kad ono... Stanen na jednoj jedinoj prokletoj recenici i nikako je skuzit. Eeeee nece ona mene zahebavat velim ja, i dalje ja promatram nju, ali ocito promatra i ona mene. Ko je tvrdoglaviji, ja ili ona?!
sve mi se cini ona... i tako u nemoci odgovora okrenem se bratu za pomoc. Promatra i on tu recenicu, sve nesto ka oce-nece ali i on poklekne pred tim izazovom. Na kraju sve je rezultiralo pucanjem mojih zivaca! Gotovo, uru ipo ka oko jedne recenice. Poraz je pa, u trenutcima nemoci, jada, tuge i osjecaja da san totalni moron okrecen broj i zoven. Zoven priju, cakulamo lagano, smiruje me (ili pak ne). Sve je to prividno. Usred razgovara upada brat, pozdravlja se, ide dalje, svojim putom, by sis, by bruder...
pune oci suza,sta od tuge, sta od muke, zatvaram se u svoja 4 zida ponovno suocena sa recenicom. Ona ili ja? Neko mora da ide, ova soba nije dovoljno velika za oboje.
Idem ja, stara pila, triba je na groblje vozit... jos mi samo i to falilo...
I tako ostajen sama, u ovoj ludoj kuci, na ovom ludom mistu i jos ludjem svitu.
Rodjena na krivo misto, u krivo vrime definitivno...
Pale sam na svijetu!
Hebes ga, that`s life! :(