Will je slušo radijo.
Pa je dva dana zaredom ćujo jednu te istu pijesmu na tom radiju. Bitče da je bijo pravi trenutak il' se sve nekako poklopilo.
Kiša na šajbi, brisači koji miču kapi š nje, s ote šajbe. Šutnja, pa onda par stihova koji na nju sjedoše. Neke rijeći iza toga. Pa nova rola filma uđe u glavu.
Reče glas preko zvućnika:
"And the waitress is practicing politics
As the businessmen slowly get stoned
Yes, they're sharing a drink they call loneliness
But it's better than drinkin' alone..."
Na takve stvari Will prije ne bi obraćao pažnju, sporo, nema distorzije. Ali ipak ga nešta zakopkalo u toj glavi njegovoj. Dobro, tema je bliska, te napose poznata - birtija. Ali viđe on tu još nešta, još nije svatijo šta.
Pa ondak:
"...And the piano, sounds like a carnival
And the microphone smells like a beer..."
Što ga podsjeti na subotu uveče na stejđu...i tada prozbori "Prava istina". I ode po novu rolu filma za staviti u glavu. I opet ušuti.
Bilo je još tu nekih stihova, ali oni sada nisu bitni. Kopkalo ga je to par dana u glavi njegovoj, dok nije iskopao tu pijesmu u empetri formatu neđe u ilegalnim bespućima Intereneta nam.
Sluša on tako tu pijesmu na ripitu po treći put, pri tome duvani i reče si tada kratko, te jasno "Hm, starim" i otpuhne dim duvana neđe iznad monitora, prema plafonu.
/me sada sluša: \Incoming\Billy Joel - Piano Man.mp3
04.11.2005. u 0:30 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar