TESTAMENT
već dugo se nisam osjećao kao večeras....mislio proči če...,opet ču biti živ,opet ču se smijati....ali ne.....i dalje sam usamljen,a nisam sam,i dalje sam tužan,a smijem se,i dalje govorim biti če bolje,a u dubini duše umirem.....kako se osječam...Tedi je to lipo otpiva,a Ljubo Stipišić napisa......
nisan rojen da bi umra
u posteji rekamanoj
pun odličja falši lenta
ovaki znade umrit samcat
nima nima nima ovaki testament
nisan rojen iči niz dlaku
kripeči savist močneg svita
rod svojeg san a i biti ču
gorit drito ,drito gorit
i dogorit i dogorit i dogorit ka i sviča
ma prije nego van partin doli
takva mi je sudba čutim
spustite me kakav jesan
pa ti umren pa ti umren
ne reči riči ne reči boli
pa ti umren u postolin..........
niman drugi obligenti
tiskat moči,čast i slavu
s ovin srcen s ovin motin
s ovin ričin s ovin pisman
vaki neče vaki neče
iči niz dlaku
ma prije nego van partin doli
takva mi je sudba čutim
spustite me kakvi jesan
pa ti umren pa ti umren
ne reči riči ne reč boli
pa ti umren u postolin
ne reči riči ne reči boli
pa ti umren u postolin
nima nima nima vaki testament
01.11.2005. u 20:50 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar