True story

- Tužna sam
- Zašto? Stvarno nemaš razloga. Mnogo ljudi te obožava.
- Ipak sam tužna prijatelju.
- Što se dogodilo? Pričaj mi... Znaš da te volim...
- Nemoj me voljeti. Nisam ja vrijedna tvoje ljubavi.
- Znam, sve znam, pa opet te volim...
- Nemoj. Molim te. Divno si stvorenje, tako poseban, pažljiv, nježan, čovjek kojeg bi svaka žena poželjelja.
- Znam. Samo ti ne. Ti si drukčija. I zato te volim.
- Nemoj me voljeti.
- Ne mogu drukčije, bez obzira što mi učinila, uvijek ću te voljeti.
- Lud si.
- Znam. Zašto si tužna? Opet si izbjegla odgovor, kao uostalom i uvijek. To je tvoj način. Svakome pomažeš, samoj sebi ne znaš pomoći. Nudim ti bolji život.
- Nudiš mi sebe, svoje vrijeme, svoju ljubav iako znaš da te ne volim. Zašto? Mislim, volim te, kao prijatelja, ali za takav korak je potrebno puno, puno više.
- Ja znam što dobivam. Svjestan sam svega. Poznajem te u dušu.
- Ne razumijem. Zar me poznaješ više od mene same? Ja se ne poznajem. I ne vidim više svrhu svega ovoga. I ako me poznaješ, reci mi zašto se osjećam tako praznom? Zašto sam izgubila vjeru u ljude? Zašto uvijek nadrapam kad ustvari samo želim pomoći? Zašto mi je život dodijelio takav križ? Zašto se danas ne mogu nositi s njim? Zašto imam takvih dana? Zašto sam kukavica? Zašto trpim sve to? Zašto ne živim život bez straha? I kako uopće imaš živaca za me? ...ma nemoj me voljet, opet ću te povrijediti, kao i nebrojeno puta prije...
- Ti znaš odgovore na sva ta pitanja. Ti znaš.
- Ne, neznam. Neznam više ništa ili ne želim znati. Gubim volju.
- Ne, već izbjegavaš suočiti se s problemom.
- Da, jer nemam snage. Nemam. Shvaćaš.  Ne mogu. Neznam kako.
- Znaš. Ti ima toliko snage u sebi. Pokazala si je nebrojeno puta kroz milijun situacija.
- Možda, ali samo kad se trebalo izboriti za druge. Za sebe neznam. Ne usudim se. Bojim se.
- Čega se bojiš?
- Sebe.
- Ne razumijem te sada...
- Ni nikad nećeš. Zato sam i tužna. Nitko ne razumije.

Svatko sve razumije... samo ako želi! Moram opet ponovit' onu staru :)... onu što kaže naša Janica... "Ako nešto stvarno hoćeš, onda to stvarno i možeš!" :)

Hvala TJ

Vidim li kroz maglu, ili je to bio san...?

Tiho i dobro.

Ako netko ne želi izraziti svoju tugu, ostaje mu samo da ju prigrli do trenutka drukčije odluke. :-)

Bila sam i ja bezrazložno tužna toliko da sam željela umrijeti.Onda je došao dan kada sam saznala da je teško bolesna i da joj nema spasa.Imam još jako malo vremena da joj kažem kako je volim i da me vidi kako sam sretna, jer jedino će tako mirno otići. Sad bih vratila te dane i veselila bih se biločemu, jer mi sad ništa više nedaje smisao za veselje.Neznaš zašto si tužna? Možda zbog mene....smij se dok možeš, jer ljudi se tako malo smiju

Bitno je kakve pouke izvučemo iz toga...