koji vrag

Mislim, zapravo znam da sam pristojna. Toliko sam pristojna da znam kad te netko pita koje su tvoje vrline, nije pristojno reći da sam pristojna. I znam da ovo što pišem da sam pristojna nije pristojno. Ali pišem iz sljedećeg razloga. Uđem ja neki dan sa svojom balerinom (jer nikuda ne idem bez nje) i nećakinjom u dućan. Vučem ja kolica, a moja mala nećakinja gura kolica sa djetetom. Polako bez žurbe nas dvije biramo ono sa popisa koji su napisale moja i njezina mama (te potajno kupimo čokoladu, iako smo dobile zabranu) i gledamo svoja posla. Čak i balerina koja ima averziju prema dućanima u kojima nema ništa za nju, mirno sijedi u kolicima i igra se sa svojim prstićima. I tako uputimo se nas tri prema blagajni. Kada tamo... Ne volim tu riječ, ali nije ništa drugo... stoji neka baba. I počne se derati na mene. Da evo ona mene pušta ispred sebe, da me više ne gleda. Okrenem se da vidim, stoji li netko iza mene. A ona još glasnije Kaj se okrećem, meni govori. I onda je sasula niz uvreda koje ja (čak i da sam zapamtila) ne bih mogla zapamtiti. Moja se nećakinja sirota skoro upiškila od straha. Balerina je pustila svoj glasić, a meni su potekle suze. Osim svoje pristojnosti, imam puno veći problem. Ne znam je li zato što sam strahovito sramežljiva ili sam jednostavno nesnalažljiva, ali ne znam odgovoriti. Inače sam jezičava i u društvu koje poznajem i koje poznaje mene sam svakom loncu poklopac, ali kada me netko napadne... Pogotovo iz čistog mira. Na kraju su nas spasili prodavačica i neki mali što radi u trgovini. Činilo se da poznaju gospođu. Izbacili su je iz dućana, a mi smo dobile tri nilska konjića (ona slatka, što ja volim) besplatno. Moram vam priznati, iako je naivno, da sam se bojala izići iz dućana. No mali od trgovine mi je objasnio da je žena luda, pa da me je ili zamijenila s nekime ili joj se sčveknula (došlo joj) tako da nekog izvrijeđa, te da je to zaboravila ili si našla novu žrtvu, a na nas je već zaboravila. Čak me je i utješio. Naravno, sada u sigurnosti svoje kuće znam da sam trebala odgovoriti i pokazati zube. Ali u dućanu.... Ona je imala štap, a ja dvoje male djece. Stvarno sam se prestrašila da bi mogla krenuti štapom na mene, na nas. I sada, kada sam sve ispričala svojima, moja mama, kao i uvijek kada netko od njezine djece ne uspije reagirati, kaže kako misli da nas je krivo odgajala. Kako nas nije trebala učiti četiri male riječi, ili da se u haustoru kada se sretnu susjedi kaže dobar dan (ili već ovisno o dobu dana). Kako smo svi trebali biti odrešitji i više se izboriti za sebe. Tu mi baca značajan pogled, ali ja se pravim da ne vidim. Ali meni je drago da sam takva. Uvijek sam se dizala starijima u tramvaju (jednom mi je jedna baka za to dala čokoladu), pozdravljam na ulici susjede i starijima dajem Vi. Na nepristojnost mogu samo režati. Nervira li vas kada izlazite od nekuda oni koji silom žele ući? Ono, izlaz-ulaz... Ništa njih ne je*e. Ako ste već počeli izlaziti oni će ući ne zvali se _______. Sada ću zvučati kao 80-godišnja baka, ali kuda ide ovaj svijet. I kako ću ja odgojiti svoje dijete?

Baš se moram od srca nasmijati...dobro sam napisala neki dan se Ti stalno nečem čudiš...no ajmo redom....
Ako naiđeš na nekog bolesnog ništa ama baš ništa se ne bi promjenilo ako bi odvratila žestoko osim što bi se Ti još više uzrujala ..
Drugo mama te dobro odgojila a to što kuka nad Tobom ponekad to je u ljutnji ..ne misli ona ozbiljno .
Ovaj svjet ide lijepo tam kam treba ići a ja ću Ti ako te ne smeta naravno sutra poslati par kratkih tekstova iz nekog drugog doba pa ćeš nešto zakljućiti o vremenu i pristojnosti.
A sada ono najvažnije.....nisi pristojna da znaš....jer smo te ( ako se ne varam prilagođeni i ja ) prije već dobrih tjedan dana pitali kak' je balerina a Ti ni mu ni buuuuu...eto

o tome (i ostalome) ja non-stop trubim i jedino dobivam kritike. naravno da treba imati BAR osnove kulture ali se uz to ne dati maltretirati od strane onih koji nemaju.