koji vrag

Eto, desilo se. Malo ću kukati. Koga smeta, znam da mene jako nervira, pogotovo ako sam ja dobre volje. Obećavam to je samo danas, sutra ću već biti puno bolje. Počelo je bez veze. Prijateljica se sprema na ljetovanje. Možda će zvučati kao da se izmotavam, ali stvarno nisam ljubomorna. Ipak sam ja dijete sa kopna, iako volim more, držim se one "hvali more, dr'ž se kraja". Uostalom, možda ću i je. Dobro, ona će sa dečkom, ja… baš i ne, ali ni to nije bitno. Kroz glavu mi je proletjelo, godišnji su odmori… i on… U tom trenutku sam pomislila, i preplavila me ljubomora. Čudno, skoro nikada nisam ljubomorna. Pogotovo, ako netko/nešto nije moje. Daj se priberi, prekorila sam se. On je sada s njom… Priberi se! Kako ti se mota po glavi netko koga si znala ravno 4 sata, koji sat više-manje. Šeću, kupaju se, ona jede sladoled, noć…  Priberi se, priberi se, glupačo, daj se priberi. I više nije bio on bitan. Ali šteta je napravljena. Lagala bih da mi nije još koji put proletjelo kroz glavu, no više nije bilo važno. Pogađala me svaka nevolja. Prvenstveno moja nevolja. Kao da sam manično depresivna po u svojoj glavi sam mislila da mi je cijeli svijet kriv. Daj, daj, daj, malo, nije tebi najteže na svijetu. Ako dovoljno puta ponovim, uvjerit ću se. A onda su me pogledale male plave oke, koje su bile željne puse. Sada je lakše, kada si čujemo srce, jedna drugoj, više nije važno. Opet je nadolazio još jedan val suza, zapravo na znam zašto. Imaš dijete na rukama, kozo, osjeti li da plačeš, nećeš ju moći umiriti. Uz duboki udah, prošlo je. Možda da sjednem na kavu. Opskrbim se novinama, sjednem na terasu, Sonja dobije dudu, i svijet je opet miran. Pričekam da mi malička zaspi, a onda opet. Ali ja ne znam zašto idu. Možda od sreće? Stereotipno, i pomalo patetično zvuči, ali samo jedan pogled na Sonju, moj svijet postaje milijun, pa i više (ali ne znam koji je broj najveći. Beskrajno? Onda beskrajno!) ljepši, a moje srce  ispunjeno. Znam, ovako glupo zvuči, ali stvarno je. Kladim se da su vam ovo već rekli: Vidjet ćeš kada budeš imao/la svoje dijete. Znači ne plačem zbog sebe. Zbog čega? Daj, saberi se. Nije tebi najteže na svijetu. Konobar me gleda i ne na treba li nešto reći ili ne. Imam ja sunčane naočale, ali cure mi suze, a teško je ne primijetiti grimasu koju radim, ne bi li zadržala suze. Saberi se, molim te!! Konobar ništa ne govori, ali dobivam čokoladicu više. Uspijevam istisnuti osmijeh. Još se jednom posjetim da je meni lako, možda ne super-lako, ali lakše nego ovom stričeku što svira harmoniku, i moli da mu se da Kuna. A onda se rasplačem zbog njega. Zbog sebe što kukam nad sobom, a imam sve i zbog njega, što ne plače, a nema ništa. Pa se sjetim kako sam čitala o nekoj gospođi koja je morala razmislit može li izdvojiti 140 kuna za dan u Crikvenici… Dobro je, nije moja depresija, opet bolujem od veltšmerca. Ne pomaže što sam dijagnosticirala, i dalje plačem. Dobro, što misliš postići tim suzama? Misliš da će se svijet popraviti, jer ti tako želiš? Ljudi te gledaju! Prestani! Prestani! Prestani! I tada mi pada nešto drugo na pamet. Moje tijelo polako dolazi k sebi, a kada bi mi se dalo računati, ovo je vrijeme kada bi trebalo ovulirati.  Dakle, ovulacija i veltšmerc. Već mi je malo bolje. A onda opet moje dijete diže glavicu i traži ljubav. Više nemam vremena za suze. I kao svaka mama mislim da će moja Sonja  biti bolja od mene, da ona neće samo plakati. I kada ju uzmem na ruke… Rekla sam vam već, već od sada sve će opet biti lijepo. Jer, ako ništa drugo nije dobro (a sada, malo bolje volje mogla bi naći barem tri stvar koje valjaju na svijetu) ona je to moje dijete, pa zbog nje, sve drugo neka ostane po strani. A ja obećavam, čim dovedem sama sebe u red, bacit ću se u humanitarni rad. Samo mi pomozite… Kome bi bila najpotrebnija. I ja to ozbiljno mislim.

weeeel ima tu par pacijenata kojima treba pomoc ali mislim da na njih ne bi trebala trositi svoju energiju :-))...
i....nonononono ne bit depresivan, there is no reason at al.

hm, da, da, klasicno, majke sve mogu napraviti zbog djece. zaista svasta mogu, ali opet i to se mozda nekako negdje osjeti. i nakraju ne mozes znat sta je bolje ili pametnije...

kisss...kad na korzu vidim mamu de zacinjava kavu suzama sjest cu do ttebe ;-))