put i povratak

 
e, bio ja tako u shumi danas... ajme, tolko blata da je to bilo i neopisivo i prestrasno. mislim nije da nisam vidio blata vec u zivotu, ali ovo je bilo prestrasno. jednostavno nezamislivo, nemrete to zamislit. uh. e pa si mislim da je neko sjebano vrijeme za napredovat nekud? hm, kad bi i mogao nekako, naime...
e jos nesto, ono hiljadu mu dobosa darkvuda. pa sto ako te odabirem, da, bas tebe, sto? sto? ha? hiljadu mu dobosa.
kao ono, zasto bas ti. i te spike otpocetka.? meni ti je mislim draga nesto poput centra predanosti, nesto gdje ja onda koncentriram sve svoje misli i sve gledam kroz to nesto, tu neku nju. i sve sto radim radim oslanjajuci se na nju/tebe. e vidis, time mi je dovoljno da postojis kao misao, ali i nije. naravno. kao prvo zato jer mi to misljenje ne umanjuje zal sto cisto hedonisticki ne mozemo uzivat u vlastitim, tocnije tudjim, tijelima. e a dalje ide nesto nalik onome kaj je janaki pisala, onda ja vidim takav jedan odnos dvoje kao jezgru iz koje se moze obradovavat svijet. e tako, ne ono kao sad smo sebi dovoljni, iako kao i jesmo, i nismo, nego kao taj onda odnos bude nesto sto je oslonac svakom da moze odatle sirit tu neko veselje naokolo.
a sta sam ono htio rec, zapravo, aha, ono ta nesigurnost - kud bas ja, kud bas ti, mhmda. a sta rec. nemres to bas racionalizirat skroz, znas. ja nemrem... :) i nije to bas ni karakter ni misli ni nesto bas izdefinirano tako, cini mi se, znas. samo je tako.
 

nije to nesigornost, ja to dokazujem, drugi imaju te hm sumnje, a vidis sad kad to citam, zvuci mi znas ono, sumnje, nesigurnosti, to je malo kao ono kad turisti vele za nest kaj im se ne svidja bas, da je zanimljivo. uh, uh.?! hm bolje bi bilo da se nisam tog sjetio...