koji vrag

Svi ljudi imaju zube. Osim onih koji ih nemaju, ali ti su priča za sebe, a i oni su ih jedno morali imati. Mojoj Sonji su zubi počeli izbijati rano. Ili se meni tako činilo. Tek što smo preboljeli kolike (grčeve) evo nove nevolje. Mogu vam reći da me jako prestrašila. Dvije noći potpuno mirna, uspjela sam zaspati na sat i pol, a onda tako prodorni plač da je probudila pola Zagreba. Pelene? Čiste? Gladna? Jela je prije pola sata. Možda je ružno sanjala? Kako bih ja to mogla znati? Opet grčevi? Možda. I opet zvala sam ja onu koja je to prošla 6 puta sa vlastitom djecom i skoro pa dvoznamenkasti broj sa drugim naraštajem, naše plemenite krvi. To je zub. Reče moja mama. Mislila sam da ju nisam dobro čula, jer… Sonja je plakala, urlala, da budem točnija, a mama je šaptala da ne probudi svog starog čovjeka. Zub? Zub! Zub?! Zub! I što da ja sada radim? Čaj od žalfije, jako, jako blag. OK, razumijem, ali gdje da ja u subotu u dva, zapravo u nedjelju, u dva ujutro, nađem čaj od žalfije. I što je to žalfija? Mislim ozbiljno, što je to žalfija? Kako to nemaš doma? Ne znam, stvarno sam neodgovorna. Jesi. K vragu, ima li išta drugo osim čaja od žalfije. Ima. ?? Puno ljubavi. I tako smo moje dijete i ja proveli noć plačući. Ne znam, je li zbog solidarnosti, ali i meni je počeo, opet!!, izbijati umnjak. Sve mi je nateklo. No sada se ne radi o meni. Samo mala opaska, moja mi je zubarica rekla da mi ništa neće pomoći kao čaj od žalfije. Dakle taj čudotvorni čaj ipak moram nabaviti. Moja je ljubav pomagala donekle, ali po noći nije pomoglo baš ništa. Zub je odlučio da nas dvije nemamo zašto spavati. Čim bi se malo umirile, okupale, promijenile pelene, napudrale guzu i samo malo sklopile oči. Eto njega. Tu sam i hoću, hoću!, hoću!, hoću! van!! I napokon je izašao. Sada bi pomislili da je tu kraj našim problemima. No treba ih još izrasti 19. I ne samo to. Nekako bolje podnosi izrastanje dugih. Sada ima dva donja zuba i pola gornjega. Još malo pa će cijeli. Veći je problem hranjenje mojeg djeteta. Kao što riječ kaže još je dojenče, iako joj pripremam i "pravu" hranu, no o tome nekom drugom prilikom. A kada dobije "maminu" hranu naprosto je oduševljena i… da sada ne objašnjavam. Samo ću u kratkim crtama opisati kraj. Dakle, njoj je fino i ona fino papa, a onda joj je dosta, napunila je želudčić i da mi pokaže koliko je zadovoljna lijepo tare zubićima. Naravno, ne pusti dudu u vidu moje sise. Dok nije imala zube, to mi je bilo simpatično, čak i smiješno, ali sada… Ne predlažem vam da to pokušate. Istina, ne znam kako biste. Ali… koliko ljudi toliko čudi, kaže moja majka (malo za promjenu da i nju spomenem :) ). I još, ta pametna žena, kaže kako sve se vrača sve se plaća. Jedino dijete od svih nas, jedino sam ja to radila. Eto, sada mogu biti sigurna da ju nisu zamijenili u bolnici. Jedno sam si vrijeme to mislila :). Ne onako za ozbiljno, ali bilo mi je, kao, lakše, jer moje dijete ima više sličnosti sa davaocem sperme. Malo sam bila nesretna zbog toga, ali… je zgodan. A još sam si i mislila, neka je pokupila samo najbolje od njega (prekrasne oči), onda je sigurno i najbolje od mene. A to znači, nije da se hvalim, ali sam puno bolja osoba od "oca". A sada, vratimo se na zubiće, kažu, ne kukaj, budi sretna da je dobro, da ima zube, a ja ipak… mislim, sretna sam ja zbog nje, ali ipak… o boli. :)

Imaš u ljekarnama gelove koji hlade desni te ih na taj način puno manje boli. Gelovi su bez šećera, a navodno postoje i raznih voćnih okusa (moja je koristila Calgel). Probaj, vidjet ćeš da će biti bolje ;)