DayWalker

-Majku ti jebem, kolko put si se mog kruha najel. Davno te je trebalo umlatit. Kad te već tvoj stari nije mlatil. Majku ti jebem.
Mario je skočil i maknul Peru s Kikija. Ovaj je ležal široko otvorenih očiju punih iznenađenja i umiral. Krkljanje prerezanog grkljana je zvučalo užasno. Pavijani su u gužvi skočili u auto i zapalili. Pero je sjel na pločnik kraj Lojze i plakal. Lojza se nije mical, ležal je u vlastitoj krvi. Mario je došel do Aide. Bila je sva krvava. Odjuril je u Birc i vratil se s hrpom navlaženih papira. Oprezno joj je brisal krv s lica.
-Ne boj se niš, sad bu sve vredu.
Rotirajuća svjetla hitne i murije su polako odlazila prema Dinarskoj. Kila, Bero i Žuna su sjedili na gajbama gdje su prije sat i pol sjedili Lojza i Pero. Cijevčili su pivkanu.
-Bogtimater, pa kaj je ovo? Pa tog nema ni u filmovima.
-Ne znam. Jebeš mi mater, ne znam. Kaj bu s Perom?
-Niš, gulil bu zbog ubojstva. Viš ti kak dobri ljudi uvijek najebeju. Je pijanac, al dobar pijanac. Neko je već davno trebal sredit tog Kikija. Koji smo mi papci. Godinama nam tu truje klince po nosom, a mi glumimo majmune. Žal mi Lojze. Jebate, kaj je taj znal opalit šamar  kad bi nas uhvatil da mu krademo trešnje. To je zvonilo danima.
-Bome je.
Ispred Dućana je Franjo, muž tete Marije, izvukel črevo i ispiral krv s pločnika. Dečki su buljili u mlaz i šutili. Krvava voda se uz rub pločnika pretvorila u mali potočić koji je odžuborio u kanalizaciju. Bero se digel i došel do potočića. Gledal je dugo u njega.
-Kaj ti je čovjek. Na ovaj ili onaj način, uvijek završiš u govnima.
Sjel se natrag na gajbu pa su sva tri potegnuli pivu. Na okretštu je dvanajstica uz veliku škripu dofurala ljude koji su negdje išli za svojim poslom. Povjetarac je prestal puhat i opet je bilo jebeno vruće.
(Kraj)