koji vrag

U nevolji se poznaju prijatelji. Nuždi, rekla bi moja najbolja prijateljica, a njoj je sada broj dva. I onda bi svi prasnuli u smijeh. No ako to obrnemo i okrenemo, pa i postavimo, baš je tako. Kada sam se napuhnula i kada je postojala ozbiljna opasnost skupila sam svoje prijateljice i objavila im radosnu vijest. Na mogu im konstanto tvrditi da se rapidno debljam, a onda – beba, koja beba? Ma ti si luda! Uz pomoć moje najbolje prijateljice, kupila sam čips, sladoled, čokoladu te neograničene količine pića i pozvala ih na "tulum". Od straha mi je bilo zlo, ali moja Tina je govorila kako se to moglo svakome dogoditi. Pa što se nije svakome dogodilo, nego baš meni. To je jedini put proletio mi kroz glavu. Moje prijateljice, sve same zlatne cure, ali ih niti jedna nema dijete, niti na kraju pameti. Ni u primozgu. Veseli ih  sve što veseli mlade. Haljine, cipele, dečki (glavna tema), brne ih sve to, uz ponekada kako će proći ispit, te tko će im večeras latilt piće. Hoće li doći The On? Znam, pomalo djetinjasto. Ali morate znati, kako se i sličnosti privlače, pa su moje cure kao i ja tek na faksu pobjegle od strogih pogleda svojih roditelja (većinom majki). No nikada nismo napravile ništa glupo. Ispravak netočnog navoda, one nisu napravila ništa glupo. Ja… da nisam, ne bih pisala ovaj blog, već bi poput osnovnoškolke pisala kako me p-o-g-l-e-d-a-o!!! Juhu! No, zaboravim to. Moram to prerasti. Jedna opaska, već više od godinu dana nisam pogledala niti jednog muškog. Pa čak ni da kažem, gle, ovaj nije loš, možda bih… Ima jedan doktor :), ali mi ne pada na pamet. Nije ni palo do sada na pamet, a sada ga brišem iz svojeg sjećanja i završavam opasku. Imala sam u svojoj glavi 32 načina na koji ću im reći da će postati tete. Navest ću temu na djecu, pa ću… Pitat ću ih sjećaju li se G., e pa on će postati tata. Kako znam? Đenje! Đenje! I još par načina, zadnji mi je pa na pamet, zapravo došao mi je potpuno spontano, način na koji sam ih obavijestila. Tina im je točila piće, po izboru (vino, pivo, štok, martini…) i kada su se kucnule, u naše zdravlje, cure, meni je izletilo. Curke, ja trudna!! Ti kaj (što? ča?) Trudna! Šališ se?! Zajebavaš?! Ma daaaj!! Lažeš! Ne seri… Pogled na  moju čašu u kojoj je boravila cedevita sve im je govorila. Ova večer zahtjeva puno alkohola. Ne ljutim se, je l da? Ali ja ne smijem! Tina je znala? I nije im rekla? Ha, i cure znaju čuvati neke tajne. Mogu si samo zamisliti kako joj je bilo teško. Pitale sve što sam očekivale. Pa ipak smo nekakve prijateljice. A što bih ja pitala. Nakon puno smijeha i poneku suzu, nevjerojatno, ovaj put nisu bile moje, već pijanih prijateljica, napokon su me pustile da spavam. Tako sama u svom stanu bilo me strah kako dalje. Njih će… zapravo mene će sada zaokupljati mrvicu  drugačije stvari nego njih. Užasavala sam se pomisli da ću nakon što rodim postati poput tete Marice ili Bobe. Ti su pričali samo o svojoj djeci. Ni o čemu drugome. Teta Marica, dobila sam 5 iz fizike. Odlično, zlato, a moja Seka (nikad joj nisam saznala ime) je imala proljev. Bobo, Bobo, jesi gledao (ne znam) Batmana. Jesam, tako moj sin isto trči, isto kao Batman. I znala sam da se moje cure istoga užasavaju. Voljela bih reći da je sve bilo u redu. Da smo sve najbolje i nerazdvojne, ali kako sam na početku rekla, prijatelji se u nevolji poznaju. Začudilo me, za one koje sam milila da će imati manje razumijevanja, pokazale su se kao pravi prijatelji. Nisu se baš pravile da se ništa nije dogodilo, ali nisu previše ni zapitkivale. Zanimalo ih samo kada bismo vodile ozbiljne razgovore. Onako usput bi me pitale povraćam li i svrbi li me nožni palac. Nisu me zvale na lude zabave, nekako su mislile da nije ukusno, a ubrzo su prestale i one ludovati. Možda smo svi odrasli. A možda… Nije da se hvalim,  ali Tina je uvijek organizirala zabavu, a ja sam ih nekako držala na kupu. Mogla sam se prilagoditi svakom karakteru, a one su imale, svaka svoj karakter. Tina je, ako se nije bavila faksom, mislila da uvijek mora biti na crvenoj liniji, a ja nekako nisam imala snage da ih mirim i uskačem između dvije mačke. One  "prijateljice" sada o mogu reći pod navodnicima, koje su se najviše veselile, brzo ih je prošlo. "Nekako" se pročulo A zatim sam čula priče. Ona se ne zna o ničem drugom razgovarati. (Moji su se strahovi obestinili, ali ja sam samo odgovarala na njihova pitanja, a činilo se da me nemaju više ništa drugo pitati.) Zatim još gorih stvari, ostala je trudna je namjerno, htjela ga je uloviti, a vidjeli su se samo jednom. Silovana. Ostala trudna na tulumu na kojemu je koji je poznat po grupnom sexu. I sada, moguće da su priče napuhane, ali od nekuda su morale krenuti. Ne mogu staviti ruku u vatru da su ih "prijateljice" započele, ali kada se sa nekim dugo družite, znate njegov potpis. Zar ne? Ma, baš me briga. Nije mi ostalo niti pola od prijatelja koliko sam imala, ali ove koje imam pravi su. Uskoće kada treba, često i kada ne treba :), ali sve u službu prijateljstva. I još, čovjek upoznaje prijatelje do kraja života, pa i za mene ima šanse.

-ja sam trudna;
-ja sam Nikola... :)

A i blog ti je ogroman.