koji vrag

U mojim suzama vidjela je da je u pravu, pa mi je rekla kako idemo na pizzu i palačinke. Javila doma da je sve u redu i da ju ništa ne pitaju (a kada moja mama kaže da ju ništa ne pitaju onda tako mora biti), meni je rekla da ostavim stvari u autu, pa ćemo vidjeti kuda ćemo. Na to sam joj odgovorila "Bu, s.m da s. ipkbuuuuuuuu." U prijevodu, smo da se isplačem. Sjele smo u autu i na parkiralištu sam deset minuta plakala joj u naručju. Nisam znala zašto plačem. Uopće nisam bila tužna, samo jako prestrašena i bila sam doma, uz mamu, sigurna. Nakon deset minuta digla sam glavu i rekla da možemo dalje. Dala mi je vlažnu maramicu, ja se umila i odemo mi jesti. Znam d mi je napravila pohanog piceka  i baklavu, jer veselila se da ću doći, a kako drukčije pokazati da se veseliš djetetu nego mu napraviti ono što najviše voli. Ali ovo je zahtijevalo mjere koje do sada nisu viđene. Barem ne kod moje mame. Ona voli da obitelj sudjeluje, no nekako joj se činilo da bi prvo ona morala znati. Ali sve. Platila mi je pizzu, a ja sam joj morala ispričati sve kako je bilo. Dobro, nisam ulazila u detalje našeg odnošaja, ali osim toga bila je jedina osoba koja je sve znala. Možda više od mene, jer po meni mogla je vidjeti kako sam ja. Dok ja na to pitanje nisam znala odgovoriti. Do sada sam bila dobro. A sada? Ne znam. Mislim da sam dobro. Malo se bojim. Samo malo. Ne znam. Ne znam. Ne znam. Sigurna je da će sve biti u redu. Može li se što napraviti? Ne, prošlo je… Prošlo je previše vremena. Trebala sam bit pametnije. Da znam, barem dva mjeseca pametnija. Nisam bila. Nema veze ako nas toliko ime (a ima nas puno) uvijek će biti mjesta za još jednoga. Ili jednu. Sama se ispravila. A sada, neka joj kažem što ima novog. Ostala sam malo zbunjena. Nije li joj dosta novosti? Ma, da, ali čini li me taj trenutak moje nerazboritosti osobom. Tko je njezina kćer? Sjećaš se Helene? One koja je bila kod nas?... Zapravo moja je mama htjela da se malo odmorim od "crnih" misli, a smatrala je ovo dobrim a zbližavanje majke i djeteta. Ja se nisam bunila, prvi put se nisam bunila. Na povratku kući rekla mi je kako ćemo obavijestiti pleme tek sutra za večerom, a da se ja sada naspavam. I još jednom mi je rekla da će sve biti u redu. Mislim da sam spavala 12 sati u komadu, bez ikakvih snova. Kada sam se spustila k obitelji, svi su se pravili da je sve u redu. Ništa nisu smjeli pitati, glava obitelji je rekla da će se navečer sve znati. Večeru su svi nestrpljivo očekivali, ne zbog piceka (iznova ispohanog), već jer su očekivali vijesti. Za velikom stolom sjedili su sva moja braća (dvojca sa svojim ženama) i sestre (tri, sa muževima), da, puno nas je, te tata, mama i ja. Juha je pojedena u miru, a onda jedan od mojih šogora nije više izdržao. Nešto si napravila? Zašto to misli? Pojela sam juhu od paradajza bez i jednog prigovora. Pridruže se i moja braća. A moja mama, kao da sam si kupila novu haljinu obavijesti ih da ćemo u 11 mjesecu imati prinovu. Nakon pola minute tišine, zatrpali su me pitanjima. Curica? Dečki? Kako će se zvati? Zagreb? Varaždin? A faks? Ali nitko nije postavio The Pitanje. Moj tata, jedini je šutio. Bilo me sram pogledati ga. Možda je on taj koji je imao najviše povjerenja u mene, koji je bio sretan da mi barem jedno dijete ide studirati i koji se najviše bojao za mene. Mogla bih sada izmisliti da sam mu kao najmlađa bila najdraža, ali to bi stvarno bila podla izmišljotina, on je svu svoju djecu a i unuke volio isto. Za mene se možda brinu najviše, ali samo zato što nisam više bila pod paskom roditelja. A tako je bio ponosan kada sam otišla u Zagreb, svi njegovi prijatelji, redovit kupci u dućanu, a i oni koji nisu bili redoviti, možda su došli prvi  put, znali su da je svoju kćer odlučio školovati dalje. Molim te, mislila sam, molim te, tata reci nešto. Šutio je. Nije mi izgledao ljut. Ali koliko sam ga u životu puta stvarno pogledala? Nije izgledao ni razočaran, kasnije mi je mama rekla da njihova djeca njih ne mogu razočarati. Ja sam tražila pomoć, prekasno, mrvicu prekasno, ali to je dobro. Razočarala bih samo da nisam tražila pomoć. Mojem je tati trebalo nekoliko dana da progovori, a onda je došao sa planom. Već je svima rekao da sam ja na fakultetu, pa bilo bi žalosno da ga ne završim. Voljela sam svoj faks? Jesam! A sada? Da, da. Onda će se on sa mamom dogovoriti. Neka ja ne brinem. Mogu malu ostaviti kod njih, dobro ne kao jako malu, ali on će ju rado pričuvati. Siguran si da će biti curica? Pa ja joj se obraćam kao curici. Dučan, ako treba može ostaviti dečkima. Opet su mi se oči napunile suzama, a moj tata je oišao u kuhinju pa sok i kolač, pa se ispriča da mora oprat auto. Da te ne gleda, rekla je mama, dok plačeš. Usprkos mojim očekivanjima koja su bila katastrofična u kući je vladalo božićno raspoloženje. Vadile su se benkice, haljinice, majice, slinavci i sve za bebe. Pričalo se o raznim trudničkim tegobama. Možda zbog hipohondrije, a možda zato što sam doma na sigurnom, te sam priznala drugima, a time i sebi, da sam trudna sve što su cure spomenule meni je bilo. Pri spomenu jutarnjih mučnina meni je pozlilo, kada su spomenule da su im narasle grudi meni se činilo da s taj tren narasle za najmanje dva broja. Ako je kojoj u 9 mjesecu bilo stalno sila na WC ja sam trčala… Znala sam da ne mogu dugo čekati da se netko ne sjeti The Pitanja. Tata od bebe? Mama je strogim pogledom i odrješitim mahanjem glave zaustavila pitanje na pola, ali bilo je prekasno. Kasnije, da mama ne vidi, brat se ušuljao u moju sobu. Stvarno, što je sa tatom? Brada mi se počela tresti. Znaš, mi ga možemo naći i polomiti mu kosti? Nije potrebno. Pa sudili bi mu kao da su prebili čovjeka. On se nasmijao, a ja, tri put možete pogađati, rasplakala. I on se, hrabro muški ispričao poslom, ali mi je rekao da će sve biti u redu. Kada mi to toliko govore, mora biti u redu, zar ne?

ma biti ce doista sve u redu:)
bas ti je lijepa prica...zivotna...
uzivaj u pohanom piceku i juhici i tome da te svi maze i vole...iako ponekad moraju ici raditi ili oprati auto:))))

pročitah i prethodni blog..nikad nisam mogao razumjet mentalni sklop bolesnika koji naprave tj.budu posrednici u stvaranju nečeg tako svetog kao što je dijete i pređu prek toga ladni ko špricer..bitno je ipak da imaš podršku obitelji,a ak ćeš imat sreće možda i neki zamjenski tata uleti i tako spasi čast posrnulog muškog roda

Zivot je stvarno cudan, a da ne govorimo o akterima ili glumcima u zivotnim dramama.. Znam mnogi bi rekli sam pao, sam se udario... ma nije bas uvijek tako, neke stvari bi se trebale bolje rjesavati... Cudni su ti tipovi ljudi koji taj cin seksa smatraju samo nekakvim ispraznjavanjem, bez obzira na poslijedice... Ja sam vec muskarac u godinama, naravno da sam imao puno iskustva, ma ipak sam, kao sto mislim da je i vecina normalnih muskaraca, uvijek smatrao da za svoje postupke moram i odgovarati... Zalosno je da ipak postoje i takvi koji tako ne razmisljaju... Ipak malena mislim da si ti sretna osoba, naucila si sama nesto u zivotu, mozda na malo grub nacin, ma takav je zivot...nekad cvijetaju neki lijepi cvjetovi, a nekad sto kazu crne ruze, ..... koliko vidim imas veliku familiju dobru i razumnu, a to je ipak velika sreca u tvom zivotu..... Zelim ti puno srece u zivotu sa svojom djevojcicom, a ona ce sigurno osijetiti veliku ljubav oko sebe u jednoj tako velikoj i skladnoj porodici.......