Maslinovo ulje prodajem

More je škuro, jugo ga muti,
ko život kad nisu dobri trenutci,
veži se uz kraj, ko leut stari,
jer za plovidbu nije dan ovaj.

Sve je krivo, netko te traži,
u krivo vrime, na krivoj plaži,
a drugi netko na more ide,
tražiti neke druge luke za iskrcaj svoje muke.

A ti, ti stojiš tu, onako ka i uvik,
duvan u požutjelim prstima ruke,
lice od soli, brada od tri dana,
pitaš sebe, kud, kako i s kim sada?

Sebe uvik imaš, makar se ne voliš baš,
voliti drugog neznaš, ili nećeš, il netrebaš,
tko zna, tko zna, tko zna,
ni ti ni more ne znate to.

Al znaju ruke, grube od života,
grčevito stisnute šake od tišine,
al znaju ruke da im je hladno,
da im je hladno od života.

HAJDUK ŽIVI VJEČNO

p.s.dućan ne radi, neda mi se radit, e.

A štaš moj svite lipi trpite malo i ovakovog jarca, jer jutros je iz škafetina od kantunala (ladice od noćnog ormarića) izvukao ovo.

Drugi put će nešto veselo ne brinite vi, još tu veselja ima u ladicama spremljenim :)

Pozdrav mojon dalmatinki Maloj Mazi ako ćiri onako iza škura jerbo njoj ja privodit ovo nebi triba e :)

A taki je čovik, taki smo mi svi, u nami svima ima svakakvih škafetina i u njima svakoga blaga sakrivena e.

I voliimo mi svi uzet nekoga tko nam onako zapeo za oko pa ga soremit sebi u neki škafetin, nekad u škafetin od dragosti, ljubavi, nekad od odbojnosti, odvratnosti čak i mržnje.

I tako nekad sitimo se nekog tko nam u tom trenutku treba, i hop izvučemo ga recimo iz škafetina, razumjevanja, ili čiste razbibrige, ali miša mu maloga u tom trenutku on je u nekom drugom škafetinu i pribire neke svoje druge, ajmo r3ć malo grubo i vrlo vrlo netočno brige.

Ebiga to je tako nikako da razumimo da nam noćni ormarić pored postelje ni uvik pun onoga što mi oćemo tražimo, ima tu i onoga što bećemo i netrebamo jer istog takvog nekog smeca imamo i u sebi.

A štaš i oni naš lipi meki kušin, jastuk na kojemu spavamo ni isto svake noći mekan ni ugodan, jednu noć rajski naslon za glavu a drugu kada je pun drača, trnja.

A ni to uvik do kantunala, ili kušina, nekad je i do nas i to je istina.

A ono sto je do nas to uvik ostaje, neka mi minjali kantunale i kušine svaki čas, sam od sebe uteć nemožeš i gotovo.

A opet zašto ne i prominit ne potražit bolje, bija bi čovik lud da trpi uvik loše, draču i trnje, stare škovace, nepotribne stvari, loše stvari jer ako ti to više ni dobro, a štaš nego pitražit bolje

A jopet kako ćeš recimo prominit kad imaš nešto ka ja Hajduka, znaš da he fritulav :) da te ljuti, da te čini nervoznin da ti život uz anj prolazi uz iščekivanje sad će bit bolji, sad će bit bolji a znaš da neće, uvik je isti, može trenutno imat bole rezultate, bit prvi na tablici ali znaš da će opet te turit doli kad i on pođe doli

I šta da prominiš da nađeš svoga Reala, ili nedaj blože dinama e :((((
pa biće sjajno, udobno, elitno, često na vrhu, ni te sramota sa njin se hvalit ali ebiga to je sve dobro ali ni to ona emocija ka ona sa onin fritulavin Hajdukon e.

A dobro pomiriš se sa tin, ni život samo emocija, živiš lip udoban zivot ispunjen slavjima titulama sampiona, malo ti nekad fali ono pravo ali ok priznaj sebi to zatomi to hladno u sebi i idi dalje.

Jer i zivot je kompromis nemože bit sve ni po mom ni po tvom.

Eto van ga na, ja san dosta jutros mislija ja sad iđen lipo na pivu isorid dućana, a vi mislite, ko vas šiša e :)