Maslinovo ulje prodajem

Dolazin jutros, stari dub još je tu.
Kažu trista, četristo godina ima, a neki kažu i više,
raskrilio se onako kršan, visok, debel, šest ljudi triba da ga opaše,
natkrija je svjin granan crkvu i čimatorje ili kako bi vi rekli groblje.

Tu on u hladovini svoji grana čuva kosti naši predaka,
tu on u svojon hladovini čuva ljubav onih koji su nas odgojili, volili, u jude odrasle podigli,
tu on u svojon hladovini čuva i našu tugu i suze za pokojnicima svojin,
tu u hladu njegovi grana su i moji.

Moja draga baba, heroj žena, stopanjica i težak u jednom tilu, o Bože kako me je lipo mazila jer njezina maza san bija.

Tu je moj ćaća dobri, čovik uvik lipe riči i smija, di god je odija veselje je nosija,
blag prema obitelji, brižan, volija je pismu i Hajduka i mater moju.

Tu je mater moja, maslin naše kuće, lipi tepli plavi očiju što ih je u nasljedstvo unukama i unucima ostavila, uvik blage riči veselja, puno je radila, kuća, polje, pazar, volila je plesat i pivat isto ko i ćaća i baš su bili šestan i bome skladan plesni par.

Ima tu još moji pokojni, did, stric, rajni brat, ali nje ne pantin, Bog in je uzeja pri nego san se ja rodija.

E, da, i danas ka i uvik na ovi dan otić tu do njih, stavit malo cvića, upalit sviću, reć za svakoga po jedan Oče naš, Zdravo Marijo i slava Ocu, za duše njijove da bi in se duše raja napojile, jer po momu sudu raj su zaslužili po tome što su bili dobri ljudi, Bogu virni, a svakomu čoviku spremni pomoći.

A ja, ja što ću in reć?
Reću in hvala, hvala za sritni, skladni dom, skroman al siguran, nježan i vesel dom.
Reću in izvinite, oprostite što sam ispa takvi kakvi san, i da nisan posta čovik kakvin ste tli da buden, i da znaju da to ni njijova gre#ka nego san ja malo onako nakrivo navrnut.
I da mi oproste moje nepdobštine kojima san in zadava briga, i neka oproste #to san možda moga i bolje uzvratit brigon i njegon kad su me tribali, a učinija san koliko san najbolje zna i moga.

I reću in, doću i ja vami kad mi isteče zemaljsko vrime _ivota da tu počivan pokoj vičnji, odmaran umorno od zivota tilo tu pod dubon starin, tu na mistu koje najviše volin, na momu Mosoru, tu u srcu Poljica, sa vama najdra_i moji i sa znamenon svetoga Križa na grobu, da počinen do sudnjega dana.

A sad, sad triba ić, ić za životo, nosit svoj križ pa što bude i kako bude, Amen.

Lijepo si to napisao Jaro.
Neka pocivaju u miru Bozjem, tvoji, moji, nasi dragi ljudi

https://youtu.be/XrDUTpeGW0A?si=YaLSJTkPcwtnys3k

lijepo, toplo, nježno i autentično. iz duše
tako se vole i poštuju bližnji

nema bogate krošnje bez dubokih i zdravih korijena