♤♡◇♧♤♡◇♧♤♡◇♧♤♡◇♧

evo ti mene u poluležećem, pod mojim tamarisom. Nije moj ko moj, svojatam ga kad god stignem. U jednoj ruci knjiga u drugoj  nektarina kojoj je između ostalog posao lijeno i neumorno se (o)cijediti niz istu i, opasno prijeti nekom budućom flekom za stalno . Fućkaš  fleku, tu je i adrenalin koji svakom pročitanom stranicom raste baš ko' i nadolazeća plima. Debelo je prošlo je 7 (19h) malo mi je već i " zima " čak i uz adrenalin, a i piša mi se, da prostite., al u more više nejdem da me jel'te,..Zatomljujem zov prirode, nastavljam čitati u polumraku sutona jer jednostavno ne mogu i ne želim baš sad stati, napeto je i neizvjesno, a nisam ni Aleksandar Veliki da bi mačem razriješila taj gordijski čvor koji mi je ko' najbolju poslasticu servirao pisac na svojim zadnjim stranicama . Proleti mi glavom - zaklopi , ma zaklopi ju, duže će ti trajati. Ne želim zaklopiti, sad tek želim dovršiti, jer sam do samo prije pola sata mislila da će drukčije završiti, al sad tu,.. gotovo pri samom kraju vidim da sam negdje nekak ispustila sporedni lik. Ono, kao nebitan je ,tu je forme radi, al neeee !!!  

On, baš on, glavom i bradom ( nema brade ak ćemo po istini ) sve će sjebat i ovo dvoje neće živjeti sretno , pa čak ni polusretno do kraja života, a trebali bi jer zaslužili su minimalno toliko. Okej,  napravili su nekaj za žuti karton i zato sam napisala minimalno, al čekaj, žuti te još drži u igri, jebada se odigrava u sučevoj tj. piščevoj " nadoknadi ", jedno od njih pravi još jedan žuti i neko ide van za vjeke vjekova - amen.

Al, kooo(ji) ,idu li produžci ,

il kaj, nemre ta banalnost baš tolko koštat. Il može?


Hello = Moja Mama 

Oooooo, jebemtimater i meni, pa di je ? Bunarim , posežem sve dublje u boršu koja po svemu sudeći nema dno. Pipam, opipavam sve kaj sam narivala u nju i zaključujem po N-ti put da mi pol toga ne treba ,iiiiii konačnoooo,  evo ga, tu je ! i on i Hello i Adelica ,

na zaslonu piše ; Moja Mama. Da, baš tak piše.  Zakaj ? Zato kaj je Hello baš prigodno zvono na mobu , a možda i zato kaj mi se mama zove Adel-ica, a ima i treće možda,..heh, to vam ne bum rekala i, samo zbog nje moja Adelica putuje zmenom kam treba i ne treba, nikad ne znaš, mama je to.

I to moja.


Oj, majči !

Oj, pucica moja, kaj si još na plaži ? 

Znaš da jesam. 

Ti je lepo vreme tam, tu kod nas se nekaj vorda, rekli su sad na prognozi da bu došlo i do vas, pazi na one štenge, skliske su ti. Nego, bila mi je danas popodne Nadina suseda, ne znaš ju ti.

(iz crkve se znaju, ne Nada i mama ,već ta suseda i mama), i naravno da ju ne znam . 

Znaš kaj mi je rekla ? 

Ne znam mama, kaj ti je rekla ?

Paaa, rekla mi je da je Nada (slijedi skoro neprimjetna stanka) znaš koja Nada ? 

Naravno da znam koja Nada, no, kaj s njom ? 

Završila je u domu i to na četvrtom katu. 

Kaj ti to znači " i to na četvrtom katu " ?!

Opet milisekuda stanke, ali ipak, stanke.

Ah, normalno da ne znaš .

- u ovaj " ah " su se nagurali svi mali i veliki prijekori svijeta - zbog loše informiranosti .To ne voli.

Tam ti idu dementni .

Ma dobro, neću te zamarati s tim, samo sam htela da znaš jer i ti poznaš Nadu..idem sad, počinju mi moji Turci,  noćica ,...čujemo se.

Noćica, ..i tebi ( poklopila je prije neg je čula odgovor), al to me ne brine, oduvijek je tak. Ono kaj nije oduvijek tak je " ah ",..onaj odozgora.

Moja mama je bistara, fletna, angažirana penzionerka, al i Nada je do nedugo bila takva.


Sad fakat više ništ ne vidim, kaj od zamagljenih očiju,  kaj od pravog mraka.

Zaklopila sam knjigu,...neg potraje.


https://youtu.be/WVDBn4S61E8?si=Z1cEMK6e9FWAuPEm

I ja danas sjedila na plaži u hladu borova, a pišalo mi se, a u more mi se ne ide, hladno mi, možda i nije hladno, ali meni je u duši hladno, pa mislim, malo ću dremnuti, proći će...ali ne, nije prošlo, sve više mi je bilo sila i otišla sam doma, jedva sam izdržala...

....pa sam iskoristila boravak u kući i ogulila puno krumpira, stavila u pećnicu, posula začinima maslinovim uljem i iglicama ružmarina, koje kad se speku, postaju hrustave, a krumpir sa smeđom koricom unutra mekan ko duša...

Oj, Đusika ;)

Gadno je to s pišanjem ,pogotovo nama ženama, al još je gadnije kad je zima u duši, al gle, možda i nije tak fejst. Uostalom, sutra je novi dan,...i možda bude ko duša, ..ha , kaj veliš na takav zaokret ;)