Non quis, sed quid

ono što osjećam teško je reći ..

" Ozan Akbaba – tišina koja miriše na snagu, pogled od kog nema bežanja.
Neki muškarci osvoje lepotom. Drugi stavom. A Ozan? On osvaja prisustvom. Ne mora da govori, ne mora da se kreće brzo – ali čim se pojavi, vazduh u prostoriji se promeni. Kao da neko utiša svet, a pojača njegovo prisustvo.
Njegova lepota nije onaj "vikan" tip lepote. Nije plakat, nije kalendar. On je roman. On je poglavlje koje želiš da čitaš polako. Lice sa dubinom, oči koje govore pre reči, crte koje kao da su nacrtane u olovci – grube, ali precizne.
Ozan ne mora da podigne glas da bi dominirao. Njegova muževnost je mirna, stabilna, sigurna. Ima onu tišinu u sebi koja nije prazna – već ispunjena snagom, stavom, iskustvom. Gleda te kao neko ko zna tačno ko je, i ne pokušava da se svidi. I baš tu je njegova najveća zavodljivost.
Njegova figura – čvrsta, pravilna, svedena – deluje kao da je rođena za teške uloge, ali i za nežne dodire. On je onaj tip koji ti uliva poverenje i onda kad ćuti. Kad te pogleda ispod obrva, znaš – nema laži, nema igre. Samo si ili unutra, ili napolju.
Ozan ima tihu harizmu. Nema u njemu ničeg napadnog, i baš zato ne možeš da ga zaboraviš. On je onaj koji se ne takmiči – ali pobedi. Ne zato što je najglasniji, već zato što je najiskreniji. Njegovo telo nosi godine, ali njegova duša nosi priče. I u svakom liku koji igra – bilo da je to mafijaš, lekar, pa sada i Cihan iz "Dalekog grada" – on ne postaje uloga. Uloga postaje on.
Ozan nije samo jak – on je emotivan na način koji deluje opasno. Jer pokazuje ono što mnogi kriju: ranjivost. A u muškarcu njegove snage, to postaje magnet. Njegov pogled kada voli, kada boli, kada je sumnjičav ili kad je sateran u ugao – to se ne glumi. To se oseća.
I tu, u toj sirovosti, leži njegova neodoljivost.
Ozan Akbaba je muškarac za koje vreme nema meru. U njemu je stalo i staro i novo, i nežno i grubo, i ono što poželiš da dodirneš, ali znaš da moraš da zaslužiš. On nije samo glumac. On je doživljaj. On je onaj što ulazi tiho – i ostaje zauvek.
Ne mora da priča glasno, ne mora da se nameće. Ozan je jednostavno – osećaj. A osećaji se ne zaboravljaju.
... eto morala sam nešto i za svoju dušu (Daca Maksimovic)"
a ja za svoju, fala Daco i oprosti ;))

Ema ;)

Točno takav treba bit ,..ko ovaj gore ?

Moj živi u fimu Moja Afrika, i da, plačem se svaki put na kraju ko da ne znam kak bu završilo,...a šta'š ;)

aha, to je taj osjećaj ;))