put i povratak

 
(kad li cu ponovno pomisliti da mogu i smijem i imam pravo na biti sretan?)
i mali paradoks ovisnicke ljubavi:
nisam sebi dobar jer nisam tebi dobar. tebi pak nisam dobar jer ne mogu voljeti sebe. ako me ti ne volis.
------
nesto bi se prepalo, nesto bi pobjeglo. a opet, odnos kao da je zivot sam, uvijek se moze odustati. sve dotle traje.
 
::::
(http://www.pbase.com/image/33678460
http://www.pbase.com/gina_dl/image/32108384)
/naslov
 

znam kako je.. kažeš da si prilagođen, pa..prilagodi se situaciji..

u prijevodu?

zavoli sebe pa ce te i ona pocet volit, pa ces joj bit dobar, pa ćeš i sebi na kraju postat dobar.. obrnuto prpoporcionalno

mozda bude tako a mozda i ne,... nemres to silovat, nazalost. zadnji i prvi put mi je trebalo podjednako godina koliko je i odnos trajao.... i tako.

kako izgleda sreća? možda sam nekad i protrćala pored nje,ne zaustavivši se...

nije bit u tome da ju prepoznam, vec u stavu da imam pravo na nju? katkad mislim da imam taj stav, no to nije on, odnosno jest, ... kad sam joj dobar, da.

jesi siguran da je to ono pravo s njom? mozda to nije to i zato je to sve tako nekako..sjebano..

stajaznam kaj je pravo. znam kako je, i izgleda ko pravo ?

onaj blog što je bio ispod tvoga, pročita si ga.. to je ono pravo..

hehe nemres znat kako ce bit dok ne probas. na razini na kojoj jesam izgleda ko pravo. a kako je definirano osjecaj 'pravog' to je ionak individualno, znas....

ako izgleda ko pravo, onda se nadam da to i je.. sretno vam bilo! :))