put i povratak

 
...je to kako bliskost u virtuelnom nestaje, kada se vise ne nadas da je moguce (uskoro!;) ostvariti snove koje tu gradis...
to mi je oke. jer inace bi bilo prevec lako. rec - fino, bit cemo si bliski, navirtuelno. ja onda odma nekak splasnem. ne, ne. treba imat neku ideju da to sve nekud vodi. pa makar i ne mogao znati kolko vode mora jos proteci prije nego li mi draga pomisli da se i u stvarnom moze nesto dobro zbiti...
eh.
 

zasad sam ustanovio da nemrem zivit zadovoljno razmisljajuc i prihvacajuc da je oke da se bojimo stvarnih pokusaja koji ce uneredit snovitu bliskost...

bliskost? to treba graditi, bilo virtualno ili realno. a ak imas problema sa iluzijama imas jih. makar bile realne ili virtualne.

pa jesi citala moj log jucer: bas zato jer je sasvim razvidno iz dosadasnjih iskustava kako stvari u stvarnom izgledaju. pa sad, ako nam ovo nest daje, onda bi ono trebalo bit dovoljno motivirajuce. a ocito nije. (@least nekima, da ne imenujem ;), :-*) jer nismo bas nekako ziher da ce to ispast kako bi se htjelo, je li...?! hm. kao da je lakse presutit i pravit se da nist nije bilo? blaaa :!!!

garga, pa nije bas... lakse navirtuelno imat iluzije, negoli u stvarnosti, kajne?!

lijepo daki... nadam se da citaaaa. ech.

hehe... pa virtualnost je jedna velika iluzija :D

not really garga, jer ovdje ipak pokazujesh samo ono kaj oces pokazat...

pa da, to ti govorim... virtualno = nestvarno, znaci iluzija.

ah, pa da... lingvisticki osmotreno nemam prigovora. ;))) no zar nisu onda i sve ljudske zelje isto to - nestvarno (inace ne bismo zeljeli, ako imamo). no tesko ces ih nazvati _iluzijama_ jer one odredjuju nesto sto izabiremo ciniti kako bi ih ostvarili? drugim rijecima, ja virtuelno izrazavanje citam kao igru, i kao neke zelje. ne nuzno istovremeno jedno i drugo.

za zelje nisam ekspert, moras pitati nekog agronoma, ja znam da mi je fino sa grahom.

al u stvarnom svijetu je tak hladno nest kaj je tu tak fino toplo.. hm, a katkad i obrnuto. eh, da, da. no nist, evo samo reko kako je... a mislim da neki strah od sveg je veci. pih. to mi je tuznjikavo, bas to.

grga, meni je u svakom obliku fino. i s krpicama i kao salata. zelje je zakon:)

a tek na salatu? njam, njam... lala ne filozoforaj.

hm... ne znam ak se ti i od zelja ne bi zavrtjelo u glavi.

a od kad je filozofija mudrost?

lala okej. nu je pitanje tu jel' se bolje pravit da ni navirtuelno ni bilo niente, ili pak priznat plosnost dozivljaja likova i odlucit se obic u 3D, kako bi vidjeli da slon ima i rep i surlu? bwah. tuzno je to mjesto u kojem se ne moze vjerovat u to sto zelis. sva sreca pa to ne moze trajati. zelje se pritom mogu promijeniti, ali ipak, kad-tad moram/o prihvatit da moram/o vjerovat u nest. nemres skepticno zivjet. mislim, ja ne mogu.

lol garga. al je dobra i prikladna za virtuelno, kajne?

(a mozda previse nepovjerljivo i oprezno vjerujem pa drugi ne vjeruju da vjerujem?)

zelje je trenutno stvarno samo masta, treba pricekati jesen... a onda i sarmice i slicne delicije.

da, recimo spekec i mladi luk.

hm, lalo, ne trebam ti crtat zar ne, citala si pa argumentacija ti je nedvojbeno poznata ;)