srp mog djeda antuna

 
volim kad čitam nekog i onda se fiktivni komad papira na kojem leži tekst podigne i savine oblikujuci odredeno tijelo. kao da omotate listom papira neku šahovsku figuru. e, al bez šahovske figure. same riječi na tom papiru dižu ga i diktiraju oblik u nastajanju. TO se zove ne NE BIT plošnim likom. upravo to.
i to sta on pise je tako prokleto jasno oblikovana papirna skulputra. imas filing da je mozes pogledat sa svih strana, osjecat okus, miris i hrapavost površine. odiše životom. TAKVE logove volim. drugo je to sta mislim da je serijski ubojica tamo neki:DD al je zivotan, bogamu:))))
takve logove volim. kad iz njih iskaču nepostojeće šahovske figure zamotane u papir
 
eh da. da ne zaboravim. jucer su nas legitimirali:)))nisam zbog tog sretna. neg zbog tog sta ovaj put nisam ja nikakvu glupost izvalila, neg frendica:)))
 

eh, da, kako bi to bilo tesko da si zaboravila... ;))

razasut ne jeebiii:P zadnji put sam bijes frnedova navukla na sebe jer sma ćaskala s murjakom. prema tome, ne znas o cem pricam:P moci sutjeti pred njima i ne iznosit svoj smisao za humor je stvar ciste volje. izgrizla sma cijelu donju usnicu:)))

kol, koji lik? daj podijeli to s nama, da skontamo neplošnost istog

tantra, miriše mi na tebe, one guske su boli glava:))

eh da znam kako je to katkad tesko... imali smo nekad neku situaciju na granici... i nismo drzali jezik za zubima. mislim ne ja nego netko. eh da... ;)))