put i povratak

 
ma kud bi nestao, ih. (nego, ovo podsjeca na bugarski malo, ha, s tim 'da' i 'ne'?) ajd brzo da istipkam dok stignem jer me nema danas bash, premda pitanje je i sto bi to puno mijenjalo, zapravo.
nego, pa kaj nije glupo postalo dokazivat. ono, kaj kome dokazivat? naslanjam se na tebe. i tu sam za tebe. a hocu reci, ne zelim da te boli, a ne zelim ni da boli ni mene. i kao sto znamo neki mir nije rjesenje, jer mir je ionako mozda s nama samo sinonim za osjecaj dovoljne ususkanosti u misli drugog/e... (ako cemo ruznije, mozda  neki osjecaj da imamo stvari pod kontrolom.) je, tad mozemo i znamo i bit bahati, zar ne? no uglavnom....
e ono kaj sam htio rec je da kuzim. al opet, gle znas da te mogu volit bez da te ocekujem. a ne bih htio da moram. nije to neka fora, to je laksi nacin. (btw, nekad mi palo na pamet, grijeh nije ono tesko, grijeh je naprotiv, ono lakse. i za radost treba ulozit napor odmicanja tegobnih misli, kao sto i za srecu treba odluciti ulagati napor)...no, znas mislim da te ne znam zeljeti bez da te ocekujem. i bez da ti se smijem nadati.
i sve me to sjeca onih visestrukih prekasnih dolazaka, kad mene vise nema, i kad me ne mozes naci, ili onda kad vise ne ljetujem sam. kako da te ne ocekujem, a da ti budem na raspolaganju, ha? uostalom, zapita se covjek koliko je to moguce, tako. i opet smo sad na istom pocetku, odakle te kao ne ocekujem, i odakle cu te izgubit kad te pocnem ocekivat.
hajd, imas neku ideju, kako te zeljet bez da te ocekujem, i kako ti se nadati bez da te ocekujem?
hmrmh. uf. aj, napisat cu ti nest suvislo, cim skupim malo mira ...