put i povratak

 
Bih skrio svoje prazne dzepove,
u tvoje oci, pa
ih nosi.
(da bar one
ne ostanu prazne,
kao sto ih



ne
vidim)
ali,
(uvijek taj ali)
ipak cu zaostati,



prije,
i
zanjihati se



kronometarski trajno 
u ritmu borova
i plime.
 

(objasnjenje : ja b' ljubio, a ona je oprezna.)

ritam noci je ono kad sutite jer ste oprezni...

Zar se ne zove to tišina?

naoružana beketovskom strpljivošću,u iščekivanju oseke,proživljavam sve ponovo...ne, ipak neću ništa menjati..svako zlo je isprepletalo svoje korenje sa nečim dobrim...a toga se ne bih odrekla....nikada..

siki, ne nekako je bas ritam, onako cuju se taktovi. tocnije, neki nest cuju... lejla, vele ne cini drugom sto ne zelis da tebi cine. pa se zapitam jel' ja zelim da me tkogod odvoji od mene da bi me dao sebi, ili zelim da me pusti od sebe, kako bi ja, dosavsi k sebi, pozelio doci k njoj? a opet i obratno ima smisla, valja pokazati zelju... heh, spontanost koja se sudara s brzinom ostvarenja u grebljivosti, i posljedicni padovi u negaciju iste. znaci li to da se zelja usrednjava u nekom srednjem putu, ili je sve pitanje cinjenice da rado tome povjerujem, ili je pitanje pogodit se u pravom trenutku uzlaznog vala i pustiti barku, kao kad se plimu hvata... ?

iscekivanje oseke ju doziva... i dvojaka opasnost koja se vec dobro poznaje: negirati padove, isto kao i iskustvo je neodgovorno, jednako kao sto je i nuzno im umanjiti teret kojim nas tiste, ne bismo li ista pokrenuli, uvijek s jednom novom-starom nadom.

sinusoida je presekla osu, dodirnula nulu i osetivši se u tom času ništavno i beznačajno, nastavila ka svom ekstremu( zaboravivši je li sad min ili max na redu, ali, na kraju krajeva, to je bilo potpuno nebitno)