Kontemplacija u iskričavom ofsajdu

Znalo me nekad probosti u svakom mom centru za normalno, pristojno, moralno kad bih vidjela što ljudi traže, hoće i kako žive.

Hoće ženu za povremeni seks i kazalište.

Otvoreni brak... a htio bi pričati s nekim, jer mu to treba.

Hoće kratko ošišanu temperamentnu crnku za putovanja i druženje.

Hoće robove, biti rob, sve to nešto.

A onda sam shvatila - odlično!

Skidam kapu svima koji napišu što traže. Ima ljudi, ima prioriteta, naći će se.

A najviše bih cijenila onu istinu:

"Tražim bilo koju ženu koja će mi se dopasti bar malo, a da me hoće i koja će ublažiti bol moje egzistencije svojim postojanjem. Dok se dopamin ne istroši, pa postane dosadna, onda bih novu. Onda kad hormoni stanu, a mozak bi se trebalo upaliti i trebalo bi i njoj nešto dati, naporom svoje volje (ajde da to ne moram) Jel može netko da mi da ženu koja će meni sve dati, a da ja njoj dam što je meni lako i da me ne opterećuje?"

Kunem vam se, i na to će neka kliknuti. Hoće. Što jasnije definiraš svoje ciljeve, veća je šansa da ih ostvarite.

Pa napiši brate od srca kako je :)