Kontemplacija u iskričavom ofsajdu

Spopali me neki profili kojima smetaju te neke laži. Kakve laži, mislim si ja...

I onda mi sine.

I mene su optuživali da lažem. Da sam neiskrena, a teško da možeš naći otvoreniju i jasniju osobu od mene (što mi ne ide u prillog, ali tako je... otvorena sam, direktna, pomalo brutalno iskrena i uz to rječita)... znalo me ljutiti, znala sam biti očajna, dok nisam shvatila.

Nemreš ti biti iskrena prema ljudima koji ne žele čuti. Koji ne mogu svladati istinu. Koji podivljaju i prave kaos kad se suoče sa istinom koja je van njihove zone komfora.

I onda polako počneš prešućivati, pa onda lago oblikovati u izričaj koji izaziva manje pičvajza, navikneš se tako klizati prema neiskrenosti... dok u jednom trenu shvatiš da te više u toj vezi i nema... ostala je samo jedina varijanta istine koju je papak mogao prihvatiti... Znači samo niz dlaku...

To vam je ta ženska laž. Muški papačizam.