Kontemplacija u iskričavom ofsajdu

Ne jer maženje ne volim, nego jer je ono posljedica, ne uzrok. Kraj, a ne početak.

Muškarac koji mi se hiti pod noge da ga dragam mi je zazoran.

Kao neko psetance.

Ako hoću psetance i ljubimce, ja ih kupim, hranim, držim... i to je super, ali za maženje imam psa, mačku, zeca.

Ono što ja tražiim, pa ako nađem, našla sam, je ljudsko biće koje će mi biti partner. Pa onda i u toj trešnjici na torti zvanoj intimnost, seks, ljubav.

Toliko muškaraca danas, lišeno socijalnog pritiska, su kao pijavice, samo bi crpile tuđu nježnost i upijale, a bez da išta vrijednoga daju natrag.

Čak i ljubimci toliko daju natrag, i zaslužuju ljubav koju im dajemo, dok gledam ovdje - mnogi bi muškarac samo legao i primao, primao, primao, posve lišen ljudske dimenzije odnosa.

Tak da ako tražite nekoga da vam bude ugodno, mazno i puno seksa, preskočite.

Kod mene ima puno života, puno radosti, puno muke, puno odnosa, komunikacije... i taman intimnosti koliko je taj pravi ljudski odnos generira.