Kontemplacija u iskričavom ofsajdu

Dragi moj - šefe...

Znam da si me zaposlio sa kvalifikacijama, znam da očekuješ puno, ali znaš i ja očekujem od tebe i nećemo se sa mrtve točke pomaknuti dok TI MENI ne daš ono što mi duguješ.

Ne plaću.

Plaća je trivijalni dio procesa, udahneš, izdahneš, to tijelo radi - zaradiš-platiš, to biznis radi. Treba duboko disati i raditi to s pažnjom, i tako plaćati, ali nismo tu samo da dišemo. Ili da se plaćamo. To je samo osnova za važnije stvari.

Dragi moj šefe, moraš uložiti u mene. Da. Vremena. Strpljenja. Pažnje. Pošalješ mi mail što želiš u dvije rečenice, potpuno nejasno i ne mogu ti odgovoriti - ne jer ne znam. Nego jer znam previše da bih mogla odgovoriti. Tvoje pitanje je kao npr. pitanje - kako biti sretan, napiši odmah, konačno, da čovjek nauči, u tri paragrafa... ne mogu, šefe.

Znam puno o srećama, ili o svom poslu, ali to što tražiš tražiš jer ne znaš.

Moraš uložiti u mene da uopće razumiješ za koji klinac si me zaposlio. Recimo, ako zaposliš slastičara i kažeš mu da napravi tortu, a ne poslušaš kakviih sve ima, što mu sve treba za vražju tortu, nećeš dobiti tortu koju sanjaš.

I to je problem. Često ni sam ne znaš što bi htio, jer je teško misliti. Pa ti šune random ideja i onda ti šuneš takvo nedonošće od ideje u moje ruke, a bez inkubatora - tipa - evo, nedonošće od moje ideje, idemo je zajedno oblikovati.

Jer ono, šefe, to je porod. I porod ideje traje, ima svoje procese, faze i cijenu.

Kad mi daš nedonošće da ga obučem i pošaljem u svijet - ako mi je do posla, ja uzmem to nedonošće, stavim mu kravatu i kažem - idi... i ono ne ode, nego skonča u mukama i nismo uspjeli.

Čudi li te to? Da tvoje random ideje bez reda, smisla, bez dubinske komunikacije, skromnosti da me saslušaš - skviknu i nikamo ne idu? Nemoj da te čude.

Šutaš ovaj posao random s puluformiranim idejama i zadatcima. Znaš li što je najveći uspjeh biznisa? Jasno definirati zadatke. To ti je kao da pošalješ pijanista sa fino napisanom skladbom. Ako zna svirati, odsvirati će. Ali ako daš neki nacrt - kao - neka bude lijepa pjesma, nema ti tog Schummana koji će ti to odsvirati.

Tako i ja.

Da bi dobio stručnjaka, moraš uložiti u njega. Pokazati svoje misli, i vidjeti moje misli. Posložiti svoja očekivanja i prilagoditi ih mojem profilu, jebiga, zaposlio si MENE, ne nekog klona sebe, ne da neću, nego ja NE MOGU raditi kako bi ti radio jer nisam ti - posebno ako tražiš kreativnost i odgovornost i doprinos. Odluči se. Možeš me pustiti kao stručnjaka, a možeš i raspisati procedure koje ćemo po tablici odrađivati. I jedno i drugo je okej, ali se međusobno debelo isključuje.

I trebam vremena i mira. Da. Trebam trošiti tvoje novce da ti uhodam svoj posao. Na tvoj trošak, jer je i učenje o tvom poslu vrijeme uloženo u tvoj biznis. To ti je kao kas posadiš biljčicu na svoju zemlju i sad ti hoćeš da ona naraste u baobab. Super. Ali, što je otkopavaš svako malo i nekako kao vučeš da sad ona ide gore prije nego što može?

Ja nisam baobab, ali sam čvojek, a ljudi ne mogu stvarati remek-djela, ako ne znaju što je definicija remek-djela, jer toliko jutriš naprijed i dalje da samo bacaš ona svoja nedonoščad od ideja na mene, i ne mogu ti napraviti nešto dobro jer za svaku ideju imam par hektičnih sati... a i obeshrabriš me. Sad ovo, sad ono.

Ne ide ti to tako.

Ljudski odnosi ostaju ljudski čak i u poslu.

Moj ti je savjet da si nađeš dobrog mentora. Učitelja. Nekoga da ti da po prstima s toplinom dobrog djeda. Ne možemo sami i nismo mišljeni da koračamo sami i bacamo nedonoščad od ideja sa nadom da je svako tvoje nedonošće nekakav Steve Jobs.

I da... trebaš imati manja financijska očekivanja. Tvoj posao je kao neka kruška. Prve godine donijet će pola kruške, pa dvije, pa sedam, pa deset kila. Treba vremena. Zašto misliš da za tvoj posao ne treba vremena? Jer ti se sve čini lako?

Pa da. I simfonija djeluje lako, kad se napiše, ali znaš li koliko se inkubirala, pisala, prepravljala, uvježbavala... čudo vremena, čudo energije, čudo strpljenja...

I tako.

Evo ti još jedno nednošće, a ja idem tugovati u dubinu sebe jer sam još jedno sahranila... jer trenutno to radim za novac. Omogućavam smrt nedonošćadi od ideja. Dok ne nađem bolješ šefa od tebe, šefe moj...