BOCKANJE

u kasnu uru
dok ledeni
pokrivač
stvara kule od leda,
sjedim u naslonjaču,
i tek zamišljam,
ostalo je pod
znakom zabrane,
ženu u krošnji
slasnih trešanja
i jedne najljepše
plave oči,
oči koje bude,
podižu,
diraju u svaki pedalj,
zamišljam polupijana
i snena,
najčednije biće,
bez da glasa čujem,
njegova gitara miluje
grudi,
imam mladu krv
ponovno na nekoj
gadnoj udaljenosti,
ne mogu do tamo,
zatvoren most,
zapusi vraćaju u surovost
zbilje,
ali nedam se,
oči, te preslatke
oči anđeoskog
oblika tjeraju da opet
tražim oprost
postelji jer kasnim
na počinak,
Bože, ipak si Ti, velik,
ne molim Ti se više ali
razumiješ moju želju,
stavljaš pred moje lice
ozbiljnog dječarca
pristojnih godina,
tjera
po svom,a ja......
zamišljam samo
po tko zna
koji put
susret bez susreta,
poljubac bez dodira,
nije mi lako,
dajem mu
prednost,
imamo nešto
zajedničko
od života.....