TEME I DILEME JEDNOG SPLITSKOG TEŽAKA :))

skoro  če dva sata ujutro,a ja još ne mogu zaspati.......ježim se od pomisli da idem u prazan krevet,stoga radije gledam tv,surfam,čitam....samo da ne idem u sobu.....
snovi.....ne sičam se kada sam zadnji put sanjao nešto normalno,lipo............moji snovi sad više liče morama,bunilu izazvanom groznicom.......
 čutim da se tilo teško nosi sa ovim.....
 
 

sve što proživljavaš,normalno je.Bilo bi nenormalno da je drugačije.Zato,nesanica je neminovna!
A snovi ...potrajat će!noćne more,bunila...scenariji raznorazni...što bi bilo da je bilo....ah!
Zato,sanjaj! ...što prije prosanjaš sve,prije će proći,a tad ćeš se već polako naučiti nositi s novonastalom situacijom.
P.S.(za utjehu:ja još sanjam,a prošlo je 2.godine!)

tužno je to,teško i bolno...ali svakog čeka sreća kad se najmanje nadaš!
u svemu lošem se nađe nešto dobro,nadam se da je i tebi donijelo nešto lipo,nešto što nikad neće nestati...budi sretan...