Invert of the Triangle

Pušim sam u prostoriji otvorenoga prozora...

tako me kiše opuštaju...

čujem ja nju.

i samo uđem u neko stanje... poznato kod mene odavna.



I kak te misli dođu, a nikad shvatim otkud...

tako dođe i ova.... a nije moja.

...neznam otkud.



Kiše sve rastope
One su i kao vrijeme

Koje teče
Polagano
Sigurno
Nemilosno

I otisci nestaju, kako ih nije bilo
Ni prije no što su nastali...


.
.