Životinjsko carstvo

A nije ni kod mene baš napeto.

Primila danas uplatnice za plin - podnošljivo, ajde, fala blogu kaj ste me preparirali na puno gore.

Papige snijele jaje, ja ga bacila, sad se dure.

Pas se posro u primaćoj sobi. A lijepo mi je pokazao da neće konzervu, a ja mislila da je razmažen, da bi samo pileće filete. E jebga, znalo pašće da će se prosrati...

Jedna 25-godišnjakinja me pozvala na kavu sutra. Laskavo, ali naporno, izvukla sam se.

Isto bih učinila i da je bio 25-godišnjak.

Oprala kosu, uklonila viškove dlačica i kože na nogama.

Ček, sad bum si oči isprala umjetnim suzama.

Tak. Nemrem ja plakati sam tak. U stvari, već dugo nisam plakala zbog nekoga. Tu i tamo uz neku teen komediju.

Zapraf, mislim da najčešće plačemo zbog sebe: joooooj, kak bum ja sad!

Sanjala sam da sam djevojčica s američkog juga, iz neke južnjačke zabiti, i da se vraćam doma. I tak, idem kroz tu muljevitu prašumu i kakti divim se, pogleč kak je to staro, kak je to veličanstveno, ali zapravo me fufak i sve mi se to pomalo gadi... I onda izađem na čistinu, sasvim mediteransku, i zaplivam u bistroj vodi, ali nije more, nego je rječica, zapravo potok, plivam uzvodno, kroz neka sela, i usput pozdravljam ljude.

Plači, draga plači!

To sam sanjala neki dan. A danas sam sanjala da sam pronašla gotovo idealno mjesto na moru, negdje u Istri, ni preveliko, ni premalo, ali nekak sirovo.

To su dobri snovi.

Rasplači me ak možeš, stari!

I tak... SAd nabacim na sebe još pokoji sloj odjeće, prošetam pseto i zavalim se pred telku. Danas su oni neki britanski odvjetnici, neloše, da se pogledati.

Snimalica je super, ne moraš se ravnati po TV rasporedu, pogledaš kad te volja i koliko te volja.

Borim se s nekakvim virusom, koji malo navali, malo se povuče. Jučer sam cijeli dan krevetarila, sve sam pregrijala, umotala se, kunjala i danas mi je bilo sjajno. Ali, sad opet kunjam i kišem :-((

No dobro, krelec mi poklonio neke fine čajeke, imam se čime tankati. A ni na poslu ovih dana nije neš naporno. (Kuc-kuc o drvo!)

Zapravo, zimi je čist OK pomalo pobolijevati, ne jako, naravno: dati si za pravo da ljenčariš i da se tetošiš.

Viš, zimi se nikad nisam zaljubila! U proljeće jesam, jesam i u jesen, ljeti naravno, ali zimi jock. Nije to doba za to.

Viš, lažem! JESAM! Jedne veljače sam bila jako zagrijana za jednog Iskričara. Ak se to računa.

Hm. Ma, nije to isto... ne inkomodira. Pravo zaljubljivanje je kad ti nije mrsko ulupati dva sata na dotjerivanje i izaći van, pa što bude!

Eto, sad sam tak fina i friška da bih se glat mogla i zaljubiti kad izvedem pseto :-))

Draga moja wega!
Nemam niti najmanje želje da bih te rasplakao,
zato ti pišem ovo radosno pismo kojim ti to dajem do znanja,
da niti ja nemam suza za prolijevati zbog neuspjelih iskričarskih ljubavi,
što naravno i tebi od svega srca želim bez obzira na tvoju perad i ostale cucke!

Idem, dakle, pa što bude - bit će!

Hvala ti, stari moj, eto, samo što mi ne potekoše suze radosnice, a isto i tebi želim!

hoćeš reči:
radujte se narodi
kad čujete glas
svi misle na novce
a nitko na vas!
mislim da pjeva pravi Papa
a ne ovi lažni katolički!