Životinjsko carstvo

Ne da mi se plaćati grijanje!

Ne da mi se raditi!

Ali, kad sam na poslu, ne grijem doma... Jbga.

Ja bih zimski san.

U proljeće sam čist OK, svašta mi se da. Sad mi se niš ne da. I niš mi ne daju.

Ja bih bundu. Dugačku. Mekanu. Laganu. Ova moja samo do koljena i teška. A nema ni džepove.

Vele mi da takva kakvu bih ja košta oko 50 somova eurića. Garsonjerica. Fakat moš u njoj stanovati.

Mislim da sam genetski programirana za bogatstvo. Ova skromnost mi se niš ne sviđa. Ne ulazi mi u DNK.

hehe. a šta nije pred par dana bio blog o patuljastim prohtjevima:)?

Garsonjerica- koliko je to kvadrata?
Kad ti kažeš garsonjerica to može biti 200 m2 ko iz topa :-)

Ma joj, prohtjevi su još uvijek patuljasti, ali u tim aspektima su uvijek i bili... Danas bih bundicu. I financijsku bezbrižnost. I zimu u umjerenoj klimi, a može i ljeto u umjerenoj klimi. Ili zimski san.

Pa gle, pašemka, bunda treba biti komotna, nije to kupovina za jednu sezonu...

Nego, ako se pojavi kad ja već odem, recite eternisu da sam se ošišala. I dodala malo crvene boje kosi. Imam i cvikse, ali plave oči nikak nemrem imati, a ne podnosim leće... I tak, mislim da sad izgledam puno duhovnije. Nemrem podnijeti da mu se ne sviđam, uh-uh, kak me to njupa!

(Ak bu dobar bum i sliku stavila.)

Pas se opet posro u hodniku. Htio je u sobi, primaćoj (nikog ondje ne primam, zato je on doživljava kao park), ali sam ga pravodobno spriječila.

Hoću psa koji ne sere u hodniku; niti u sobama. Ili nek sere, samo u hodniku, ali da ja onda ne moram po kijametu van.

Kolegica s posla mi je ispričala alegorijsku poučni priču o svojim prijateljima koji su zanavijeke uspavali takvog psa... Jebemti, pa kak ćeš uspavati osobu, živu, čilu, veselu, samo zato jer tu i tamo nekaj zasere? Po tome bi trebalo cijeli blog poslati u vječna lovišta.

*poučnU

Mislim, ja nemrem koknuti nekoga samo zato jer me inkomodira; ali nemrem ni "svetački" trtljati da kak mi sve to lako pada, čista ljubav, on meni radost, ja njemu čišćenje... Zajebi ti to! Ne sviđa mi se i teško mi je, i kvit! Ali ga ne bum zato koknula.

Jooooooj, moram se pokrenut... već sam morala. A nisam. Sad se moram dvostruko brže kretati. A jebga... Takav dan.

Vega moj pas ne kaka i ne piški po kući. Ni ne jede dok mu ja ne kažem: Izvoli. Takav je. Ali kad ga počeškam po glavi, to mora biti jako dugo, to jako voli. Silno je dobar i kad ga kupam i češljam, ne pruža otporu uopće. Ne smije na namještaj, ali kada se usred noći ustanem primjećujem da se uvalio nekom od djece uz noge, zna da to ne volim, pa brzo silazi dolje, ali skužila sam ga. Voli biti i u krilu kad ga mazim kao mačka, strpljiv je i vrlo miran i staložen. Trebalo mi je njega sresti u životu. Udomljen je. Mislim da je bila sudbina da se nas dvoje sretnemo, on mi izuzetno odgovara.

Niti djeca mam ne ispadnu kak si ih zamislimo, tj. kakve ih zelimo i pokusavamo odgojiti...ne znaci da ih manje volimo...tak i sa zivotinjicama...da, idealno je da su dobre i poslušne i blago tebi, to je stvarno krasno, al jbg, lako je voliti takvo zivince, voli ti nekoga, tko ti se svaki dan posere nasred sobe...a može se