Životinjsko carstvo

heheh

Bratstvo i jedinstvo, a svejedno svatko svoj ;-))

ali svi na kratkoj lajni.

Slika donekle pozitivna...iako je životinjčad vezana, znači da imaju gazdu, tj. netko ih hrani

Svađali su se s jednim jorkijem koji je čekao u kolicima za plac.

A kaj bi bilo negativno, juicy?

Negativno je, kad vidiš cucka na kratkom lancu cijeli život...ili kad vidiš slobodnog cucka cijeli njegov život, bez lanca, koji luta bespućima...sasvim jednako, jedno gore od drugog

vidjela sam danas kolica za male pse.Izgledaju kao fancy kolica za bebe.Malo..kajaznam..retardirano.

Ali ovdje nije tako - ovdje su životinjci koje je netko poveo sa sobom na plac. I pobrinuo se da budu sigurni u gužvi.

a vidi crtu (t.j. granicu),svatko poštiva svoje...:)

Moj sljedeći pas će biti jorki i svugdje će ići sa mnom. Možda i u kolicima, kajaznam... (Šaponja još nije na samrti. A moda se brzo mijenja.)

Je, iskra, mačka se povukla u ćošak (nema da joj se netko došulja iza leđa!), a ovo dvoje preko "kratera" u asfaltu :-))

ja više neću imati psa.

Meni su baš dobra ta kolica za pets...kad je životinjica stara i nemre hodat, ubaciš ga u kolica i štaš, bar jadno stvorenjce vidi malo okoliša, što inače bolestan ne bi...pa i s mačkom je dobro

http://p.lefux.com/61/20120427/A251000AGO/pet-stroller-washable-folded-mesh
-production-wheels-4111305-big.jpg

Ma, marta, tak sam i ja govorila kad mi je uginuo Buco (mačak - za mačke), a za 3 mjeseca sam si dofurala mincezu-princezu... Tak da sad ne govorim ono kaj znam da nije baš vjerojatno. Jedino, više neću robovati cucku kao sada - zato jorki. S njim te puste svuda.

...a to ti je odlična ideja, imati malog psića, da uvijek može biti uz tebe, jer i ako je mali, daje jednako veliku ljubav kao veliki, a puno ga je jakše hendlati

ovako su izgledala.

A moš ga naučiti da ide na stelju, kao mačka.

Paaaaa, mislim da neću TAKVA kolica - radije nosiljku, ono za na prsa. Ili bočnu.

:)

Ugh, stan mi je totalni svinjac - dlake, perja, moje kose i prašine posvuda! A me se neeeee daaaaaaaaaaaaaaaaaa... I neću. Možda sutra.

*meNI

Juhuuuuu, neki se žene!

hehe.sretno im.

Ovo je bilo ispred Perutnine Ptuj. Fala blogu da sam uzela pileća krilca, sad ih frknem u zepter i za 15 minuta ručam. Inače mi se ni to ne bi dalo. Baš sam bljak :-((

Zbilja je grozno kaj čovjek odmah pomisli "kak su se zaribali!", zar ne?

Nosiljka ti služi za jednu svrhu, kolica za drugu...jedno ne isključuje drugo

Znaš kaj, juicy, meni se ne da vući ni kolica za plac, a kamoli ovakvu napravu za pol kile psa!

da.malo samoj sebi idem na živce zbog toga.

ali zaista mislim da su se zaribali.svaki put.

Kad šaponja onemoća, užicat ću susjede da mi daju svoja dječja kolica. Imam dvije koje svake godine rode novo dijete, ali bogme i nabave nova kolica. Mislim da ću imati dobar izbor.

Brak održava ili bogatsvo ili veliko siromaštvo. Mi u sredini nismo za to.

ali bi morao postojati brak po svačijoj mjeri.

Pa i postoji, ali se ljudima ne da mjeriti - radije uzmu nešto off the rack i ready-made.

http://www.amazon.com/Snoozer-Pet-Messenger-Bag-Black/dp/B003GD7ENO/ref=sr_
1_23?ie=UTF8&qid=1353163220&sr=8-23&keywords=cat+strollers

Kad sam se ja udala, mislila sam da moram biti dobra domaćica, dobra profesorica, dobra znanstvenica, dobra prijateljica i vječno raspoložena ljubavnica. Satralo me, blogati! A on je mislio da treba biti samo dobar na poslu i raspoložen u krevetu i tu i tamo mi kupiti nešto (njemu) lijepo. I nije kužio zašto sam ja vječno umorna i nadrkana, a prije, dok nismo živjeli skupa, nisam bila. Eto.

Ima i nešto zgodnije, juicy, čak negdje imam i fotku, ali mi mrsko tražiti - uglavnom, cucka obučeš u nosiljku (cape idu van) i prebaciš preko sebe, kak ti paše.

istina.

A mogla sam ga fino odmah sterati ukurac i reći mu da je meni čist dost biti dobra u krevetu, a za ostalo nek se snađe... kao što ću se i ja. Ili nek zaradi dovoljno da se time bave profesionalci. Ili nek pusti mene da zaradim (što je bilo vjerojatnije). Ako ne bi htio, bilo bi bolje da sam ga otpisala odmah nego kasnije, jerbo kasnije nisam ni mogla, zato jer sam mislila da je nehumano ostaviti nekog nasmrt bolesnog. I tu je on fulao - trebao me ODMAH pustiti! Da me volio kak spada. Ali nije - sebe je volio više. Što je OK. Šteta što nisam i ja sebe.

Gledam ove moje susjede, zgodne žene od 35+, uspješne, muževi isto, love ne manjka... Tak se može. Ujutro dođu dadilja i sluškinja, sve srede, ove se vrate s posla, pojedu što je sluškinja skuhala, raspoloženo popričaju s djecom, koja su odreda uredna, uljudna i socijalizirana, valjda malo predahnu, onda se dotjeraju, pa van s klincima, vrate se, presvuku, našminkaju, pa van s mužem... I svake godine još jedno novo. Why not? Može im se. Nije im se zalomilo, HOĆE im se.

u prvu si.donekle.

pravu.

Ne razmišljaš o muževima u toj priči.

znam ih par koji su prilično u banani.

Brijem da su zbananirani zbog stabile priče.Prestabilne.

Pa gle, a zašto bih ja vodila brigu i o svojoj i o njegovoj strani priče? U tome i jest kvaka, žene to rade i vrlo često preuzmu na sebe više nego što im paše. A mi, iz srednjeg sloja, IMAMO izbora - ako mi s tobom nije bolje, onda mi je po defaultu bolje BEZ tebe. Siromašne nemaju takvih izbora i zato su im brakovi stabilni, uglavnom... A bogati nemaju tih briga o kakvima ja pišem.

Moj muž nije znao reći što hoće. On bi se DURIO. Što je meni neizmjerno išlo na živce, ali, s obzirom da sam ga voljela, ja bih onda upogonila sve svoje kapacitete da se on od-duri, a na kraju bih ja popizdila, od čistog umora. Da je znao reći što hoće ili što neće, naš brak bi počivao na puno stabilnijim temeljima. Ili ga ne bi bilo. Bio bi stabilan. Što ne mora značiti i udavan.

hm.valjda.
brijem ti ja da se ne mora uvijek raditi o stvarima koje smetaju a trenutno su nam tu.Masa je smeća koje smeta od ohoho prije.

nekom se da čeprkati..nekom ne.Najbolje je ne kužit.Mislim.

Kad ne kužiš, možet se ufati jedino u sreću ili kuženje onog drugog. Ja sam za to odveć nepovjerljiva. Ja volim kužiti. I raskužiti.

Ne vjerujem u priče o tome da netko, jednostrano, može biti žrtva u braku. Ne, nikad nije tako - to igra koja zahtijeva DVA igrača. Dobrovoljna. Kao i SMBD.

Zato ne pušim ni ove iskričarske spike o brakovima koji su samo "formalni" i samo što se nisu raspali, ali se čeka a) da djeca odrastu; b) da firma proradi, c) da si on(a) nađe nekog drugog i kaj ti ga ja znam kaj sve ne... Niš se ne čeka. ONI se igraju. A ja sam dio te igre. I ne znam pravila. A zapraf nisam ni pristala. Kad skužim, onda ni neću pristati. Jer više volim igre kojima znam pravila i u kojima mi dobro ide.