Životinjsko carstvo

bok

malo sam brlja drlja po portalima s vijestima,
i zamisli, čudim se i ja

ne izazivam je čuđenje, ipak nisam pjesnik,
nego sam onaj koji se čudi

aj sad sam se prestao čuditi,
odmah mi je lakše

kad se čudim ukoči mi se ono malo mišića na čelu,
a ionako duboke bore doživljavaju pravi procvat

ako zbog ničega, ne treba se čuditi zbog tih bora

Znači, sad više nisi pjesnik, nego prozaik?

Ili jednostavno prostak?

uostalom što se to ja imam čuditi

neka se meni čude

Ja se sve manje čudim, iako je stvarnost sve začudnija. Ali nemreš stalno, jebiga!

Neki dan rekoh "Zgražam se, ali se ne čudim".

Svako čudo za tri dana, krelec.

meni je pun kufer da se svaki dan iznova čudim

sam se sebi čudim

Ajmo se svaki dan zgroziti.

čudno je to

upravo stoga, s gnušanjem i krajnjom indignacijom
odbijam se čuditi

Je. Men sve postalo normalno, ono, štaš se čudit?

Mislim, za začudit se, trebaš nešto drugo očekivat...

a sada kad sam se tako lijepo odrekao čuđenja
idem na burzu. trebam neke obveznice i namjernice.
teško bih preživio bez burze roba, a poslije relax
uz kavu i novine (možda me nešto začudi, ali ću
se pokušati suzdržati)

ili da ipak ostanem još malo bulazniti o čuđenju

Evo, moji životinjci očekuju doručak DO 9, a ne poslije 9 i sad se čudom čude kak ja ne mrdam... Čuđenje je životinjski osjećaj. Čemu onda sva ova evolucija? Neć se čudit i kvit. Idem ja sad njih nahraniti pa da i oni malo evoluiraju.

razdire me dilema

dilema zna biti jebena kao i čuđenje

Ma nemoj, štaš bulaznit kad to svi drugi već čine? Pusti ljude nek bulazne svoje, a mi svojim poslom...

ne možeš se satima pomaknuti smjesta.
ne znaš kuda, bil vamo il tamo.

Oni tak i tak bulazne bolje neg mi.

Jać u kuinju. A ti kako ti drago.

Znam tko ste vi, a tko su 'oni'?