Životinjsko carstvo

S obzirom da se nedaroviti epigon twirl nadovrzao na moj jučerašnji uradak i to na najjeftiniji mogući način - za tri kune - iskoristit ću priliku da zaklonjena njegovim boflom izrazim čuđenje koje me obuzima još od jučer:

Zanimljiva je činjenica da bloško pučanstvo izražava nesuzdržanu simpatiju/empatiju za blagajnicu koja mažnjava 20 puta po cca 3 kune, ali nimalo simpatije/empatije za pregaženu djevojčicu i/ili njezinu obitelj.

Teza: svi vole jeftilen. A tri kune je cijena taman po mjeri bloškoga puka.

Dakle, navalite! Pozornost, empatija, simpatija, odobravanje, sve po tri kune!

jbg, vega. kruha i igara. ipak je ovo blog, i to sasvim jeftilen blog, s 3 kune se možeš zajebavat, s ovim drugim baš i ne bi.

Je, je, valjda imaš praf... valjda to nema nikakve veze s moralnim kodom i prihvatljivim ponašanjem... valjda ni Sanader nikad nije imao vlastitog psića... ili matchbox auteke... ili tak nekaj.

hble vas tri kune da vas hble..))))) oko čega ste napravili temu..

btw. vega, simpatija/empatija je uobičajeno ljudsko stanje/osobina, you should try it:)

ima veze s otporom prema teškim temama između šljaštećih slika. i otporom prema teškim temama općenito.
svi smo mi primarno kičljike, a tek u otklonu prema krajnostima možda ispliva i nešto drugo.
i ja dajem svojih 3 kune za twirla taj čas. iz čiste ljubavi prema njegovom šljaštećem epigonstvu. draži mi od houllebacqa.
štaš. mediokritet:)

*houllebecq. da sad ne ispadnem skroz nepismena kičljika:)) nisam još kavu popila

Pa je, slažem se, vjerojatno se više isplati izabirati lakše teme i teži život nego obratno... Uostalom, kažu neki filozofi (neb' znala citirati koji ovak rano ujutro) da je sve u percepciji: ergo, ako ti je opažaj da je lako i udobno, onda ti je tak i kvit.

Tko je ova koja čim otvori oči psuje? Izgon! Prvo se nauči pokucati, pozdraviti, a ako te puste, pogoste i prihvate, tek onda se moš raskomotiti.

ma, znam ja jednu filozofsku, koja kaže: ako ti se čini da ide lagano, vjerojatno ide nizbrdo:))
odoh po kavu.

Odoh sad zaraditi malo više od tri kune.

Empatiram blagajnicu koja skuplja za putovanje, a djevojčica je već otputovala, pa bih je jedino mogao zamoliti da se ne naginje kroz prozor.

vega, taj filozof je Lokus Nevidljivi, samo što nije percepcija nego projekcija.

Tri kune je i velika nužda na autobusnom u Puli.

Eto mene jopet. Zaradila 200 kuna, morala, tko zna koliko će me još blagajnica oplindrati. Ali neka, sve za lakše teme :-))

Lokus Nevidljivi, kažeš, Svileni... Ha, bit će da se negdje dobro locirao!

Onako, negdje poviše, gdje je dobra perspektiva i lako se projecira.

Jebagaled, oduzela mi jedno dobro sranje u Istri!

Sad sam zbrojila račune za režije i slične užitke: malo fali do 3 soma kuna. Eh, neću ih ljubiti, ali si zamišljam tužna djetinjstva svih onih koji nam određuju cijene, bez vlastitog psića, bez auteka, sve neke no-name tenisice...

Zapravo, kaj se love tiče, u svakoj transakcije je najvažnije da se ne osjećamo namagarčeno iliti opljačkano. Ako mislimo da je to tak OK. Bez obzira koliko love imamo ili koliko dajemo, ili koliko nam uzimaju.

Ako se ja mogu osjećati kao (ključna riječ: "kao"!) Dobar Čovjek za nešto love, bilo to tri kune ili tri soma kuna, aleluja! Neka. Evo!

U Konzumu uvijek namagarčim vagu. Izvažem četiri, a metnem pet.

A jednog mog priku osujetila blagajnica. Vago Idared, a mećao zlatni delišes. Ma đe će mu pamet. I još se sav uzvrpoljio.