postumno

ote u kurac više
pospite tu buru solju
počel bum pisat poeziju
prodal feliciju i odselil u maleziju

tamo se možda zija
i vruće vreme mi ne prija
i garant ima zmija
i ko zna jel sjeme od žuje proklija

ali ti ne opstruiraju kretanje
ne tjeraju te na poetski izričaj
i sigurno imaju dobar čaj
i tamo su kamatne stope manje
što nije bitno al trebalo mi je neko rimovano
janje

a janjad je lijepa i janjad je bijela
zimi ih jede domovina cijela
točno mi dođe da odem u zdihovo
i okupiram mirni kut dok nisam živcolom fasovo

jer gle mali voćko u tetrapaku kraj pseće piše
i lap i vreću sa zmazanim al jebe se pesu
ćori poklopljen vlehima i diše. zrak.
a ne da mi se vozit kad padne mrak.

mislim, to je go kurac i to može svak
al kratka su mi i dalje onak
da je proljeće gricko bi onu travku što zovu slak
imam ideju, igrat ću malo videoigricu onu di imaš puškicu a za avijone flak.

Jednom, za nas kaj pamtimo iako nas to boli u glavi i pod pazuhom, napiši jednu o zidu, pesu, klincu i onima kojih se ne dotičeš. :~) Al u prozi, ne u poeziji. :~)

ta je već napisana, a možda i zapisana. pamćenje je žilav kurvin sin, on raste a mi kurve starimo i sve se teže nosimo s njim. ;)

uglavnom, na sredini je svjetlo i mirno, valja pisati o danima koji se tiskaju na rubu prenapučene ploče pamćenja, ustrašenima od pogleda na kornjaču i četiri slona i... i uostalom, ne provociraj, bona! :D

E i ja bih u Maleziju.

to ideš prema Slavonskom Brodu samo i onda tam pitaš nekog :D