Sound of Silence

 
Bijah uronila. U dubine zelenoga oka. Ležah bosa na mekoj zemlji. U vinogradu, opijeno promatrajući ponosne, tamne grozdove. Nožnim palcem doticah rt grozda savršeno oblih boba. Ožednih. Ispružih bosu nogu. Pažljivo. Nikad se ne zna. Da se bobe od straha ne ukisele. Pokušah nožnim palcem otkinuti crvenkastu bobu. Uh, tvrdoglava. Boba, naravno. Skočih i kečke se svojeglavo razletiše po ramenima. Izdahnuh nježno zrak iz pluća. Legoh na zemlju pod grozdom snova. Gricnuh ga sa zadovoljstvom, nestrpljivo, žedno, nasmijano...
 

Fragola? :)

sjetih sam se jedne berbe kada sam bila mala...skakala sam po grožđu i gnječila ga, osmijehom...bilo je nekako crvenkasto...da, možda fragola... :)

Hm, ne vjerujem da si gnječila fragolu, od toga ti nema vina, to je tudum... ali je krasno za jesti :)) meni je u sjećanju ostalo kako sam jednom rano ujutro s toplim komadom kruha otrčao u vinograd i jeo fragolu...:)