ima boga

krajem sedamdesetih
dvadesetog veka
bilo je u meni
nešto od čoveka

ja sam davno mrtav
još onog dana
nas troje u sobi
i moja sahrana

i uvek svečano obečam
a znam da lažem u sebi
da ću prestati da se sečam
ovo je poslednja pesma o tebi

poslednja pesma o tebi

ujed za dušu
u grlu knedla
jednom za uvek
bačen sa sedla

izgleda da sam
uzalud stario
ništa od snova
nisam ostvario

i uvek svečano obečam
a znam da lažem u sebi
da ću prestati da se sečam
ovo je poslednja pesma o tebi

poslednja pesma o tebi

živim zbog drugih
meni je svejedno
poslije tebe potop
ništa nije vredno

podmuklo zaboli
kao kvarni zubi
istina je da se
samo jednom ljubi

i uvek svečano obečam
a znam da lažem u sebi
da ću prestati da sečam
ovo je poslednja pesma o tebi

poslednja pesma o tebi

i uvek svečano obečam
a znam da lažem u sebi
da ću prestati da se sečam
ovo je poslednja pesma

poslednja pesma o tebi

da si ne bi mislila, o tebi je, da baš o tebi!

kod bore je sedamdesetih bilo samo debelo crijevo od čovjeka
mrtav ili ne, ja bi ga u haag.
ionako su suci ko balzamirani.
nije olakotna okolnost biti mrtav