a...d...v...e...n...t

...Određivanje Svrhe Života
Autor: Vesna Stanković
Pitanju o svrsi života obično prilazimo sa filozofske strane, pokušavajući da dokučimo neki širi poredak stvari u Univerzumu, te ko je odlučio da mi postojimo, i sa kakvim razlogom se to dogodilo. Najkraće govoreći, ovo pitanje se svodi na „Šta ovaj Svet zaista hoće od mene?“. Obzirom na širinu postavke, istraživanja ovakvog tipa znaju da budu naporna, naročito ako se radi o čoveku koji ne gaji naklonost ka filozofiji. Možemo se baviti ovim pitanjem na ovakav način, i ne moramo. Svet, Bog, Univerzum, Priroda.. ili kako god da nazovemo taj širi poredak koji je možda uticao na naš postanak.. verovatno zna sa kojim ciljem se za to postarao, a i ako ne zna – to je njegov problem.

Za nas postoji mnogo praktičniji i svrsishodniji način, na koji je ovim pitanjem definitivno poželjno da se pozabavimo. Taj način podrazumeva istraživanje poretka koji mi jasno možemo da sagledamo, i određuje kvalitet našeg ovozemaljskog, svakodnevnog života. Baš kao što Svet/Bog/Univerzum/Priroda… ima svoje razloge iz kojih nešto čini, jednako tako i mi imamo svoje. Pronaći svrhu svog života u ovom ne-filozofskom i za nas nadasve korisnom smislu podrazumeva donošenje potpuno svesne odluke šta ćemo sa svojim životom da radimo.

Zašto je odrediti
Čak ni u ovom pragmatičnom smislu to nije jednostavan posao, i većina ljudi od njega odustaje pre nego što i počne. Međutim, ja ipak toplo preporučujem svim ljudima da odvoje svoje vreme i trud, i urade ga do kraja.

Jer, vidite… ako izbegnete da donesete svoju odluku o svrsi sopstvenog života, sve što ste zaista time izbegli je da o njoj odlučite sami. Vaš život će i dalje imati svrhu, ali će, umesto vas, o tome odlučivati neko ili nešto drugo: vaši geni, vaspitanje koje vam je usađeno dok ste bili mali.. odlučivaće vaš poslodavac, vaš životni partner, vodeća politika u vašoj zemlji.. ili bilo koji drugi dominantan faktor u vašem okruženju.

Izbegavajući da donesete svesnu odluku šta želite sa svojim životom da radite, vi ste se zapravo odlučili da se svim ovim uticajima prepuštate nesvesni – da vas nose i upravljaju vama, baš kao što se list prepušta vetru. Ako se u tom slučaju osećate dezorijentisano i nesigurno, to ne treba da vas čudi: ni jedan list ne zna gde će biti u narednom trenutku.

Listovi možda i moraju tako da žive, ali Ljudska Bića ne moraju.
Jedno Ljudsko Biće može mnogo, mnogo bolje od tog.

Koliko god da je dugotrajan i naporan za sprovođenje, vredi dovršiti ovaj posao. Za uzvrat vam nudi osećaj zadovoljstva, sigurnosti, energije, moći, slobode, i Svet kao neiscrpni izvor mogućnosti!

Pa, malo li je, na ovu skupoću?

Kako je odrediti
Na osnovu svog dosadašnjeg iskustva, smatram da je svrha življenja najbolje određena kada:

- obuhvata ono što volimo, prema čemu osećamo strast,
- miri naše želje sa našim uverenjima,
- obuhvata naše urođene talente,
- može da traje čitavog našeg života.

U nastavku ću razložiti svaku od tih stavki, i zašto mislim da ih je važno sjediniti u celinu.

Ljubav, strast… i rezultati
Razlika između „raditi nešto što voliš“ i „raditi nešto što ne voliš“ je svima vrlo dobro poznata, obzirom da ne postoji način života koji ne uključuje i bavljenje onim što ne volimo. Međutim, jako je velika razlika da li se naši dani sastoje od 90% delatnosti koje volimo i 10% onih koje ne volimo, ili od 10% onih koje volimo i 90% onih koje ne volimo. U prvom slučaju, mi delatnostima koje ne volimo samo podržavamo nešto što volimo, i osećamo zadovoljstvo i nakon rada koji ne volimo. A u drugom slučaju nam je to stil življanja, i od zadovoljstva eventualno imamo samo z.

Naprimer, ja ne volim da čistim kuću, ali volim da živim u čistoj kući, i zato to s vremena na vreme radim. Ali to je mnogo drugačije nego da sam tu aktivnost odabrala za svoj životni poziv (plaćeni ili neplaćeni), i da tako provodim veći deo svakog svog dana. Sa kuvanjem stvar već stoji drugačije, i sa tog aspekta ne bih imala ništa protiv da radim kao profesionalni kuvar (sa nekih drugih bih, pa zato to nisam).

Ako izbegnemo da odlučimo šta ćemo sa svojim životom raditi, i prepustimo da o svrsi našeg postojanja odlučuje neko drugi – velika je verovatnoća da će naši dani imati drugonavedenu raspodelu naših aktivnosti. Naš poslodavac će daleko pre odlučiti da je smisao našeg dolaženja na posao ostvarivanje njegovih životnih želja i ideja, nego ostvarivanje naših – na naše najčešće neće ni pomisliti. Naš partner, naša deca – isto tako… Za domaće i svetske političare i da ne govorim – oni čak ni ne znaju da postojimo kao bića, za njih smo samo glas na izborima i poreski obveznik.

Nema ničeg lošeg u tome ispunjavati i tuđe želje, to čak može biti i sasvim plemenita radnja… Ali, radeći nešto što ne volimo ostvarujemo mnogo slabije rezultate, nego kada radimo nešto što volimo. Kako za sebe, tako i za druge. Mnogo više možemo da postignemo, i za sebe i za druge ljude, radeći ono što volimo i prema čemu osećamo istnsku strast.

Za kretanje ljudskog bića nema boljeg goriva od strasti. Možemo racionalno odlučiti bilo šta, ali racio nas ni blizu ne pokreće tako efikasno kao što to čini strast. Postavite racionalno na jednu stranu bilo šta prema čemu osećate strast, a na drugu jednako racionalno bilo šta prema čemu je ne osećate… i pogledajte sa kakvim elanom i lakoćom se krećate prema jednoj, a sa kakvim prema drugoj od te dve pojave.

Onda uporedite koliko možete postići u deltanostima koje radite sa takvom lakoćom i elanom, u odnosu na delatnosti na koje sami sebe morate da primoravate, koje ne bude strast u vama, ili vam je čak u potpunosti gase. Neuporedivo više! Zar ne?

Osim toga, u radu koji zaista volite nemate potrebu da rasipate ogromne količine svoje energije na razne vrste primoravanja, a dobijate je nazad u najvećoj mogućoj meri; rezultati koje u takvoj vrsti rada ostvarujete vam je još više dopunjuju, i krajnji bilans vam je uvek u ogromnom plusu.

Ako svoje dane ispunite aktivnostima koje zaista volite i u kojima osećate strast – osećate da živite lako, srećno, ispunjeno, i postižete svoje maksimalne rezultate.. hodate sa osećajem da možete sve! Takođe ste time izabrali i da se dalje razvijate, jer – kada radite ono što zaista volite – sama ta aktivnost vas vuče da je unapređujete.. da idete dalje.. da postajete bolji nego što ste bili juče. Ništa od toga vam nije teško; naprotiv – osećate radost!

Da li u ovom trenutku osećate da živite tako? Osećate li strast u poslu kojim se bavite? Budi li vaš partner sa kojim ste u vezi strast u vama? Bavite li se u svoje slobodno vreme aktivnostima koje u vama bude strast? Ako se u svom danu ne bavite ničim takvim, ostaćete bez tog dragocenog goriva. Kako zaista želite da živite? Radeći ono što volite, ili radeći ono što morate? Puni elana i energije, ili životom prebijene mačke?

Ako želite ovo prvo, a ipak proživljavate ovo drugo – onda se bavite za vas pogrešnim aktivnostima. Ne živite svoje želje, nego tuđe, i te tuđe se značajno razlikuju od vaših. Pronađite svoje, i živite njih. I nemojte ni sekunde misliti da će vas to odvesti u sebičnost: možete služiti drugima i ako živite svoje želje, i to čak na jedan mnogo bolji način! Sve što treba da učinite je da se okružite ljudima čije su želje iste ili slične vašima. Takvim ljudima ćete biti od neuporedivo veće koristi, nego ovima sad. Za ove sad ste realno polovični (ili još manje od toga), i vrlo je logična stvar ako imaju česte primedbe na vas. A ljudima koji imaju želje slične vašim nedostajete. Da li zaista smatrate da je to najbolji način vašeg postojanja?

Šta ako ste, negde usput, izgubili nit onoga što uistinu volite
Šta je to što vi uistinu volite – možete promisliti relativno brzo. Međutim, ukoliko ostanete samo na tome, može se dogoditi da vam se prava svrha vašeg življenja uopšte ne ispolji kao ideja. Uvek se najbrže i najlakše setimo onih stvari koje nosimo kao sadržaj svoje svesti, a on je uglavnom formiran onim čime se najviše bavimo u svojoj svakodnevici, i pod značajnim je uticajem spoljnih socijalnih faktora na nas. Može se desiti da je ono što u svom životu zaista želite potisnuto prilično duboko u vašu podsvest dosadašnjim načinom življenja, i da u ovakvom slučaju brzog promišljanja uopšte neće ni dobiti priliku da se ispolji. Zato predlažem da za ovo istraživanje odvojite nešto više vremena, i primenite metod koji će omogućiti i vašoj podsvesti da se izrazi.

Ovaj metod o kojem ću sada pisati su na sebi primenili mnogi ljudi koji se aktivno bave ličnim razvojem, i mnogi od njih ga smatraju dovoljnim za određivanje istinske svrhe svog življenja. Ja smatram da je bolje upotpuniti ga i još ponečim (ili bar potvrditi), ali jednako smatram da je veoma dobar i svrsishodan.

Odaberite dan u kojem ćete moći da obezbedite sebi nekoliko sati samoće i potpunog mira – tako da možete biti sigurni da vas za to vreme niko i ništa sa strane neće uznemiravati. Uzmite najobičniji papir i olovku (ili ekran i tastaturu, kako više volite), sedite u miru, i počnite da ispisujete redom sve što vam pada na pamet da je u životu moguće raditi ili biti. Ispisujte stavke, najprostije, jednu ispod druge, onako kako vam padaju na pamet. Potpuno je nebitno kojim vam redosledom dolaze, i kakve su: proste ili komplikovane, smisaone ili besmislene, uzvišene ili prozaične, destruktivne ili konstruktivne, cenjene ili necenjene, da li su vam bliske ili potpuno nepojmljive… Uopšte se time nemojte baviti, kao ni time da li ste neku od njih već napisali, jer je to sve sasvim nevažno.

U početku će vam biti vrlo lako da ih ispisujete, javljaće vam se ideje takvom brzinom da ćete jedva stizati da ih zapišete. To sve dolazi iz vaše svesti.

Ali, onda će se u jednom momentu desiti zastoj, neće vam ništa dalje padati na pamet, i pomislićete da ste ispisali sve čega ste mogli da se setite. Jako je važno da tada ne odustanete, da ne počnete da radite nešto drugo, i da ne dozvolite da vam misli odlutaju na neku drugu temu. Nastavite da sedite mirno, i da se koncentrišete na pitanje „šta se još u životu može raditi ili biti“. To je momenat u kojem je prvi nivo vaše svesti rekao šta je imao, i sada želi da se bavi nečim drugim iz svog sadržaja. Sprečite ga u tome, i izdržite koliko god je potrebno, jer će vam se nakon ovog zastoja desiti novi nalet ideja.. onih iz dubljih slojeva vaše svesti i, konačno, iz podsvesti.

Pre ili kasnije, desiće vam se da osetite snažan emotivni odgovor na neku ideju koja vam se u datom momentu ispoljila. Ta stavka predstavlja istinsku svrhu vašeg življenja, ili – u svakom slučaju – siguran deo nje. Nebitno je da li se ispoljila među prvima ili među poslednjima, iz vaše svesti ili iz vaše podsvesti.. bitno je da ste na nju osetili snažan emotivni odgovor, koji je razlikuje od ostalih.

Ne mogu vam reći kakvog tipa će on biti kod vas, jer svi mi osećamo drugačije, ali i nije nužno da vam kažem – jasno ćete to prepoznati sami. Može se desiti da se ispolji kao vrlo snažna želja za tim nečim… ili kao neverovatno ushićenje… ili kao jak poriv da to nešto štitite… može se lako desiti i da se najiskrenije rasplačete kada se susretnete sa onim što ste oduvek voleli da radite ili budete, ali nikada u životu niste imali priliku za to. Različiti ljudi različito odreaguju, zavisno od sopstvene prirode, i od toga koliko su mnogo i/ili dugo bili udaljeni od onoga za šta su zaista rođeni.

Može se desiti da takav emotivni odgovor dobijete na jednu, ili na nekoliko stavki. Kako god da bude, obeležite ih i, kada jednom budete zaista završili sa ispisivanjem, razmotrite ih racionalno. Ako ih ima više od jedne, uglavnom će se raditi o istoj stvari rečenoj na različite načine, ili o različitim koje se jasno nadovezuju i upotpunjuju jedna drugu u detaljniju celinu. Kod mene je bio takav slučaj. Čak jednu od stavki na koje sam emotivno odreagovala nikako nisam mogla u tom prvom razmatranju da povežem sa drugima… međutim, uspela sam kasnije – i to više nego dobro! Takve mi je i efekte donela u život – više nego dobre! Ali o mojoj svrsi življenja, i načinu na koji sam je odredila, napisaću vam više nakon što obrazložim sve što ću pritom upotrebiti.

Kako je enciklopediju u svakom slučaju lakše čitati sa papira nego sa monitora, zaustaviću se sa današnjim pisanjem dok je još na nivou članka. O ostalim preporučljivim koracima na ovu temu pisaću u narednom.

Uradite
Postupci za istraživanje svrhe svog življenja ne zavise ni malo jedan od drugog – naprotiv. Najpoželjnije je uraditi ih odvojeno, nezavisno, i što je moguće detaljnije. A onda, samo rezultate koje smo na osnovu svakog od njih dobili treba međusobno uporediti, i pronaći vezu između njih. Čak i kada uopšte ne izgleda da je tako, ti rezultati se veoma dobro međusobno dopunjuju, i uvek ih je moguće ujediniti u jednu celinu – sadržajniju, i još preciznije oformljenu.

Stoga, ukoliko imate sve potrebne uslove za to – nema ni jednog razloga da ne primenite ovaj postupak o kojem sam danas pisala odmah sad.. pre nego što pročitate bilo šta o nekom od ostalih.

Ako ga sprovedete ispravno i dosledno, može vam se dogoditi da svoj život zarotirate i odmah, u jednom fantastičnom pravcu.

Kada mislite da je „pravo vreme“ za jednu takvu stvar!?