gpsm

u mom kvartu živi stara gospođa sa starom kujom.ne mogu procijeniti točnu starost ni jedne ,ni druge,ali dojam koji ostavljaju kad su zajedno,čini se da već dugo gledaju jedna u drugu.možda i zajedno spavaju,ali svakako su bliske.zaključila sam to gledajućim tu sirotu kuju,bez prednje šape(a pas veličine settera),kako strpljivo prati svoju ,također sporu gazdarica.i u jednom trenu,pas spusti krupni zadnji dio tijela i zalegne na beton.a gospođa potpuno mirno otvori torbu(niše neku platnenu vrećicu)i iz izvadi stari ručnik,položi ga na tlo i pomalo pogura psa da sjedne na taj ručnik,kako se valjda ne bi još dodatno i prehladio.kakav čin ljubavi,a,ljudi moji.neki će reć;treba beštiju sredit ,pojačat joj cirkulaciju,možda nogom podgrijat.ali.....gospođa strpljivo stoji,čeka,dok kuja ne podigne guzu i krene dalje,do sljedeće prostirke,blago psu.nema ni penzije,ni ti što pomaže.dovoljno je da vidi svoju gazdaricu i da je voli.i gazdarica sve to čini naravno iz ljubavi.ne zavaravajte se,vi koji mislite drugačije,za ljubav vam ne treba ništa.osim vas samih.razmislite.