gpsm

Sinoć smo zarundali u jednom kafiću,slaveći rodjendan.Nas desetak razgovara,podvikuje,nadglasava se.Neki se smiju na sav glas.Pink pjeva "sober".Baš prigodno.Za susjednim stolom dvije dvadesetgodišnjakinje urbanog izgleda(ne šmizle),sjede i rundaju pive.Ne govore puno.Odjednom jedna od njih izvali karte iz torbe i one zakartaju.Koliko sam mogla prepoznati,kartale su belu.i tako više od dva sata.Puše,piju,kartaju.ne gledaju oko sebe,ne bulje za tudje stolove(kao ja).I tada pomislih;da li je ovo za zabrinuti se(ne zato kaj one to rade,nego zakaj dodju po to u birc).Jesam blesava,one izgledaju zadovoljno i mirno,a ja razmišljam ,zašto nisu negdje drugdje,u subotu navečer i ne ljube se naslonjene ledjima na zgradu.(medjusobno ili s nekim drugim).Baš sam ostarila.Al nema beda,ja nisam uskogrudna.(doslovno).Uvijek imaš izbor.Netko kara ,a netko karta.

i svi lišo bez punta.

haha, slika ti je mrak.
nisi uskogrudna

hvala milostiva.